Бранич

стр. 236.

в р а н и ч

вро.ј 7.

вом разуму и савести (по распису од 21. јуна 1852. ВБр. 537. 80 ) Тежег окривљеника кадгод се примети да очевидно лаже или испит отежава , суд је циркударом од 12. јула 1845. Бр. 2625 и од 8. јула 1846. Бр. 3156. овлашћен да га за то мете у ивргу и у цил.у признања кривице. 81 ) Уредбом од 9. септембра 1846. (Збор. Ш. 132, уетановљен је В; ховии Суд , као суд коначни, трећег и последњег степена. По §-у 11. пресуде су његове извршне, но ио §-у 12. страни, „која би с пресудом врховног суда у грађанским парницама због тога незадовољна била, што налази, да се у делу парнице није правилно и потпуно поступидо, или да је нресуда у исгој противу закона изречена, н тим јој неиравда учињена, остаје за 15 дана, од како је пресуду примила, са жалбом или рекурсом, помоћи ради, пут на Књаза отворен". А но §. 9. у кривичним предметима био је дужан да подноси Књазу на помиловање сваку пресуду, која би садржавала смртну казну, илн робију од 6 година, или толико заточења или лишења чина. Пошто је установљењем Врховног Суда положај апелационог суда измењен (устројство од 26. јануара 1840.), то је уредбом од 11. ловембра 1846. прописано ново устројство аиелационог суда, по коме је он био суд другог степена с правом суђења — §. 11. Указом од 7. новембра 1850. (Збор. V. 297) установљено је у књажевој канцеларији одељење и/рамосудно; а указом од 3. августа 1851. (Збор. VI 42) одел>ење судбено. У круг овог одељења спадало је примање тужаба противу суђења судова, тражење акта од судова по тим тужбама ради расматрања свију парничних, кривичних и пупиларннх предмета, који би се Књазу на решење подносили И тако, по овој уредби Књаз је био касациона власт, за све врсте суђења, коју је власт нешто мало ограниченије имао и по првом формалном грађанском поступку од 1853. што је, разуме се, отежавало б]>зо расправљење спорова, а да и не говоримо

30 ) Зборник V [. стр. 127. 31 ) Кврга (отега) вршена ј« начииом, описаним у „Браничу" бр. 5. ове год. стр. 1.ч7. (Види Речпик ПетроеиКа стр 212. и 215.).