Бранич

БРОЈ 9.

В Р А Н II Ч

СТР. 309.

§. 891. аустр. грађ. зак. (Одл. Аустр. Најв. Суда 10. VI. 1896. Бр. 6728.). V. Зајам дат са знањем за игру, која је забрањена, не може се судом тражити. — §. 1174. аустр. грађ. зак. (Одл. Аустр. Најв. >Суда 4. II. 1896. Бр. 954). VI. Сматра се као менично-правно обвезан потпис, ако лице, које не зна писати, своје име и презиме напише, нреко црта, које му је неко трећи оловком написао. — Чл. 21. аустр. мен. зак. (Одл. Аустр. Најв. Суда од 21. VIII. 1896. Бр. 8133). VII. Потпис на менини извршен вођењем руке од стране трећег лнца, не може се сматрати као својеручни потпис. — Чл. 94. аустр. мен. зак. (Одл. Аустр. Најв. Суда 29. V. 1896. Бр. 6120). -Ф>-о-<а>

Ч И Т У Љ А Д-р Ловро Монти, адвокат у Книну. умр'о је 28. марта о. т. Родио се 1834. у Далмацији, учио је средње школе у својој домовини, а правни Факултет у Падуи у Нталији, где се у то доба развијала одушевљена борба за ослобођење и уједињење Италијз. Запојен тим духом и идеалима за слободом, вратио се у своју домовину баш онда, кад је иницијативом Срба, а нарочито заслугама неумрлог српског књижевника и родолуба Д-ра Божидара Петрановића почела у Далмацији народна борба, којој се иридружише и угледни католички прваци, међу којима и Д-р Монти. Осведочен његовом искреном оданошћу за срнску ствар, сав народ српски из околнне Книнске једнодушно га изабра за начелника општине, у ком је положају почео отварати школе, и премда католик, толико је био одат Српству и Православљу, да .је Српство сматрао као ирототип Словенства, а нравославну цркву као праву веру Словена и Срба. Гласом срнскога народа изабран је за заступника на далматинском сабору, на ком је -нравичан и иоштен до идеалности — бранио српску и хрват-