Бранич

стр . 310.

б р а н и ч

врој 9.

ску народност од нетрпељивости талијанскс охоле мањине, а нарочито се заузимао за ћирилицу. Касније био је изабран за заступника царевннског већа у Бечу. У то доба пуче пушка невесињска. Као велики нријатељ сргшке ствари и босанс.ко-херцеговачког народа Монти се санајвећом оданошћу заузеза ствар усташку. Преко његових руку ишло је оружије, новац, храна. Ни свршетак те борбе, ни привремена окупација Босне и Херцеговине није одговарала његовнм племенитим идеалииа за Српство. Кад је у далматинској народној странци настунио растрој и кад је Монти дошао у сукоб са католичком струјом, услед чога се створи у Далмацији посебна с.рпска странка, — Монти напусти свој положај у далматинском сабору и царевинском веКу, те се новуче у приватан живот, бавећи се својом адвокатуром и својим поседом. Но и у том свом приватном животу, он је остао велики нријатељ ерпског народа и срнско-хрватске слоге. Кад је прошле године у колу младих Срба и Хрвата на загребачком универзитету никла мисао о братској слози оба народа, позват је и Д р Монти, да да своје мишљење о покренутом питању. Од многобројних одговора, који су од одличних родољуба, Срба и Хрвата, стигли омладини, одговор Д-ра Монти био је најврснији. Тај његов одговор, који је штампан у књизи „Народна Мисао", пун класичких мисли и савета Србима и Хрватима, Фактички је политички тестаменат Д-ра Монти. И његова последња воља била је задахнута љубављу према народу. Један део свога имања, у вредности од 100.000 динара, оставио је на привредне смерове, да се наиме у Книну нодигне аграрна школа. На велики понедељак бијаше му погреб. какав Книн дотле није видео. То бијаше оншта жалост. Книн беше сав у црнилу, а цела Далманија беше заступљена, жалећи за једним од својих највећих синова. Слава му и вечан помен! * * * Д-р Милош Рајић, члан кр. угар. табле у пенз. преминуо је 15. Априла у Будим Пешти. Родио се 1833. у Сивцу у Бачкој, а свршио је правне науке у Пештн. За време патријарха Рајачића био је народни секретар и перовођа на Благовештенском Сабору 1861. а и за време иатријарха Маширевића остао је народни секретар. У оно доба није било саборског одбора, услед чега је Д-р М. Рајић имао највећи посао око народних Фондова. Он је саставио нознату књигу о народним фондовим.ч и Фунда-