Бранич

БРОЈ 9.

Н Р А Н И Ч

стр. 289.

мере биле нужне да се евентуално паралише радња судске влаети, чији органи, покривени прерогативом независности, могли бн са вшпе слободе улазити у круг административних атрибуција. Административни чиновници, будући зависни од централне управе, не би већ има.ш толико маха да се мешају у послове из судске надлежноети. Наш кривични законик у своме §. 121. тач. 2. садржи овакву одредбу: г Да се казни у новцу до сто талира или лишењем звања чиновник који би присвојио себи судску власт". Према овоме, кад би какав административни чиновник узео у своје руке неки посао који би судовима припадао, он би за такав свој поступак не само био одговоран наспрам више административне власти која би га могла за несавесно вршење дужности казнити дисциплинарно, него би још имао да искуси и казну из наведенога закоиског прописа. 1 ) Интересантно је да у нашем кривичном законику нема сличне одредбе за судске органе који би себи присвајали управну власт. Међутим, као што смо горе приметили, репресивие мере овде би биле оправданије, пошто су судови иезависни. Централна власт нема права да истражује да ли се судови крећу у границама устава и закона, нити да их повлачи на одговор за њихову званичну радњу, као што јој је то право дато у њеним односима са административним чиновницима. У француском законодавству, на против, нарочита је пажња обраћена на то да се спречи свако мешање судскога тела у административне послове. То се види из закона и устава донесених за време Револуције, у којима се налазе одредбе, и данас у важности, о подели судске и административне власти. 2 )

1) Нравило да нико не мож« за исту кривицу два пута бити кажљев пе било повређено, ако "5и чиновника који је за дело из §. 121. тач. 2. крив. зак. осуђен на новчану казну министар из државне службе отпустио. Новчана кавна, судом изречена, била би репресија једног кривичног дела, а дисциплинаона мера, отпуштање, била би мотивисана интересима државне «лужбе у којој не треба да буду они који су ње недостојни. Кад је чиновник оеуђен на казну која сама собом не би повлачила губитак звања, на министру је да оцени да ли такав чиновник може ипак и дал.е у служби остати ^в. §§. .4., 4 , 11 , 4:1. тач. б., 64., 65. зак. о чинов. грађ. реда). 2 ) Мешаље судске власти у административне послове и мешање адмвнистративне власти у судске кажшиво је у Француском законодавству по чл. Д27., 128., 130. и 131. крмв. зак. (СоЛе репа1).