Бранич

БРОЈ 9.

БРДНИЧ

стр. 291.

и судској и административној власти њихов круг рада, предвиђао случај мешања једне власти у послове друге, прнродно је да је он више страховао од адмннистративне иего од судске власти. Она прва, имајући дуго време у својим атрибуцијама и судске послове, могла је више бити склона да прекорачи међе своје надлежности него судска којој је увек само једпа одређена дужност припадала, да суди, и од чијега се мешања у управне послове требало мање бојати. Кривична одговорност судских и административних органа није једина санкција за примену начела одвојености двеју извршних власти. Таква санкција не би била довољна. Пре свега, ако је судија или административни чиновник, приликом вршења посла који није спадао у његову надлежност, нанео неком штету, за своје интересе оштећени неће наћи накнаде у казни која ће се по кривичном закону на одговорно дице применити. За тим, тај сам факат да се неки судски или административни орган умешао у туђе функције не мора увек имати карактер кажњиве радње. За ово треба кривична намера, а ако она оскудева, не може бити кривичног дела, па, дакле, ни кривичне одговорности. Према томе, да би принцип поделе судске и административне власти добио сигурнију примену и да би права појединаца била боље заштићена, било је нужно, поред репресивне гарантије, установити и гарантију грађанске природе то јест дати онима које је неки државни орган. судски или административни, неправилним вршењем своје дужности, оштетио, право да од тога органа тражи накнаду за претрпљену штету. Ова гарантија, комбинована са кривичном одговорношћу, и установом сукоба осигурава примену начела одвојености судске и административне власти. По чл. 26. закона о судијама „редовни судови судиће и за накнаду штете која би се учинила кривицом судије у званичној дужности 1 '. 1 ) А §. 66. зак. о чиновницима грађ. реда про-

1855. ова власт Киежева пренесена је на Врховни Суд који је тада иостао у исто време и Касациоии (в. устроеније врховног и Касационог Су^а у Збор 8.. стр. 104). 1) По истом вакону (чл. 28., 29.) Касациони Суд је надлежан да реши да ли ће се судија абог влочинства, престуна или штете учињене у вваничној дужности дати суду. Да нотирамо само овде једно важно иитање : односи ли се овај пропис и на случај да судија некога оштети ненадлежним вргаењем