Бранич
број 10.
б р а н и ч
стр . 338.
вршити само иротив непријатељских бродова и иротив непријатељске робе па непријатељским бродовима. али и то посредством ратних бродова и па рачун дотичне државе. Као што се види, Шпаиија је само делимично обвезана на ово правило. Мапротив Амет>. сјед. државе у томе су потпуно слободне, јер нису на себе примиле никакву уговорну обвезу. Но као што су они свагда респектовали блокаду, ако је бида ефективна и надлежно објављепа, тако су исто водили рачуна о интересима поморских сила, те су драговољио признавали начело, да застава штити товар и да пријатељека роба остаје слободна и па непријатељским бродовима. Не да се спорити, да су напред споменуте максиме, и ако су корисне за обезбеђење трговииских пптереса у случају рата, недовол.не, јер се њима користе пајвише иеутралди, којима пада у део сав трговински саобраћај ратујућих страпака Има врло јаких разлога, који доказују потребу, да се право пљачке на мору сасвим укине, а да сва приватна својина, ако није одређена за ратне цељи, па макар пловила и под непрпјатељском заставом, буде слободна. Ово начело стварно је вргаено јопт 1785. између Пруске и Севе[>не Америке. И Наполеон I. респектовао га је према Енглеско.ј. У рату аустро-немачком 186(). одрекле су се Нруска, Аустрија и Италија отмице трговинских бродова. У седници својој од 6. (18.) Априла 1868. немачки је државни сабор донео резолуцију, којом се државни канцелар познва и умољава, да подејствује, да се слобода приватие својине на мору за време рата сматра као међународно-правно правило. Но та је резолуција остала до сада само добра жел^а. У францусконемачком рату краљ Вилхелм је нокушао, да ово хумано начело оствари и без пристанка противничког. Прокламација од 6.(18.) Јула 1870. вели: „француски трг. бродови не подлеиге отмици бродовима нем. савезне ратие марине". Француска се није обзирала на ову изјаву, те је услед тога при крају рата Немачка суспендовала евсју изјаву и п])ипретила француској трговинн репресалијама. 1 ) Изјава, која је исказава у првом ставу Нариске Декларације, сачињава онште прпзнато нравило евродског
1) Ог Ј. С. ВћшђзсћМ тоДегпе Кпе#згесћ1 <1ег стМмИеп 81аа1еп ч Аг4 165