Бранич

врој 10.

б р А н и ч

стр. 329.

Да пођемо даље и да се запитамо: може лн се овај одустаиак примењивати код свих кривичних дела уопгате? На то је питање веома лак и прост одговор. Одустанка од кривичне тужбе код дела, који се извиђају и по службеној дужности не може бити, јер се код таквих кривица у неку руку непосредно вређа сама држава. Сама је држава ангажована, да се дело потпуно иследи и кривац заслужну казну добије, па ма и не било тужбе оштећеног лица. ГГрема томе остаје: да се овај пропис односи и примењује само на кривичну одговорност оптуженог код оних кривица, чије је извиђање условљено једино приватном тужбом оштећеног лица. Погрешка је дакле и упоређивати §. 33. са кривицама, којв се суде и по службеној дужностп, као што је у наведеном примеру учинио Касациони Суд. Која се кривична дела истражују и суде по приватној тужби, то је изриком код сваког таквог дела посебице и обележено, иначе је законска нретпоставка: да се све кривице расправљају по службеној дужности. Ова је претпоставка исказана у §. 4. крив. пост. Напослетку би се још могло поставити питање: да ли се ова одредба §. 33. може , примењивати код свих кривичних дела, која се казне по приватној тужби? На положено питање одговара сам овмј параграф нримењује се — „у оним случајима у којима у казненом законику није нппЈта казано", т. ј. у којима није одређена гранлца рока до ког може тужилац од тужбе одустати. Ако је у ком пропису остављеио, да се може од тужбе само пре или и после извршне осудне пресуде одустати, онда ће то посебице за такву кривицу вредети, иначе где није изриком одређен рок одустанку, вредн §.33. Кад све сумирамо, што смо оваквим индуктивним нутем односно примене овог прописа изнашли, добићемо иравило: да. се ова одредба §-а 33. односи на кривичну страну тужбе код оних дела која се извиђају и казне само на тужбу ириватних лица , а иод којих пије означен рок, 40 ког тужилац може од тужбе одустати. Примена овог прописа може бити права и једина само у оваквим случајима, свака друга погрешна је. Као проба да нам је ово правило истинито, могу иам иослужити законски прописн, који регулишу кри-