Бранич

стр . 376.

в р а н и ч

број 11.

1., што питања административно-политичке природе. у која долазе и ова о стављању у пенсију или враћању у службу, не спадају у надлежност расматрања ни редовних судова а најмање Гл. Контроле, као рачунског суда. Основа је оваквом мњењу јасно обележена одредбом тач. 2. §. 99. грађ. постунка; и 2., што је указ акт највише државне администрације, и као такав ни по уставу од 1869. ни по уставу од 1848. нити по икојем закону подлежи цензури Гл. Контроле ни Касационог Суда". Ово је садржина ствари, која нас изазива да говоримо о значају тач. 2. §. 99. грађ. поступка, на коју се Касациони Суд тек у исправци позвао, а међу тим требао је да то учини или у примедби или у својој општој одлуци. Свакојако питање је важно, јер оно износи, да је указ одржао превагу над законом, па зато надамо се, да нам неће нико снорити оправданост, што у расправу овога питања улазимо и с обзиром на ту околност, што је о том иитању подвојеност међу касационим судијама. Како ми мислимо, за решење овога питања иужно је извидети ово двоје: 1 , да ли се указом задобија право на пенсију, и 2., да ли се у опште судски против указа, као управне радње, не може ићи, као што рече Касациони Суд. На прву тачку имамо само толико рећи. Право на пенсију нити се добија нити губи указом. Право на пенсију задобија се извесним роком служења у државној слулсби. „Право на пенсију задобија чиновник кад 10-ту годину службе наврши" вели §. 71. закона о чиновницима. Право дакле то истиче из закоиа. Као што се право на пенсију не добија указом, исто тако оно се и не губи указом. Да видимо, шта вели закон о томе? Овде ћемо навести, како губи право на пенсију активни (дејствителни) чиновник, а како опет пенсионар (који већ ужива пенсију). Дејствигелџи чиновник губи право на пенсију у случају осуде на смрт, робију или заточење — §. 18. кр. законика, или у случају „лишење звања", §. 25. истог законика с обзиром и на §. 53. зак. о чиновницима.