Бранич

3*

БРО.Ј 11.

Б Р А Н II Ч

СТР. 395.

ран је сени Гледетоновој на његовој нлеменитој потиори, нером и делом, а биће још срсћнијн, ако у великој енглеској нацији нађе пријатеља и заштитника, који ће интересе његове заступати тако искрено и племенито, као што је то чинио Виљем Гледстон. Част и слава његовој успомени! М. С. М.

У среду 4. Марта 1898. полагао је правозаступнички испит г. Милан М. Урошевић, б. писар крушевачкога првостепеног суда. Питали су: Г. Милан Мостић, иравозаступник из Београда, из кривичног судског поступка са законима, закона о порези и закона о општинама; Г. Д-р Драгиша Мијушковић, про®ееор Велике Школе, из грађанског нрава са закопима: Г. Гргур Миловановић, нрОФесор Велике Школе, из кривичног нрава са закоником, закона о пороти и закона о штампи; Г. Арон Нинчић, судија Касационог Суда, из грађанског судског иоступка, стецишног поступка и правила за неспорна дела; и Г. Д-р. Стојан Вељковић, председник Касационог Суда, председник одбора за исшггивање пријављених кандидата за полагање правозастунничких испита, из трговачког и меничног нрава са законицима, који се на ова односе и рударског законика. Пословођа је био г. Милен Стевановић, писар мин. иравде. Писмени задатак, који је био из области грађанског нрава и који је дао г. Арон Нинчић, члан испитног одбсра, гласи: „Петар је имао синове: Јанка, Марка, Стевана и кћер Гадојку. Једне ноћи, седећи у соби са мајком Живаном, неко дође и дошану Јанку да иде у одају, где обично он етанује са својом женом, да види чудо. И Јанко, и мати му, одмах су разумеди шта ће бити, јер се о томе одавно у селу ноговара, због чега Јанко скочи узвикнув: „сад ћу га убити", на шта му мати одговори: „уби скота". И доиста, кад Јанко улети еа сикиром у одају своје жене, затече оца свог Петра у врло сумњивим односима са његовом женом, односно снахом, и убије га на мах.

ПРАВОЗЛСТУШШЧКИ испит