Бранич
стр . 396.
б р а н и ч
врој 11.
Признањем окривљених овако је с-тање ствари утврђено ислеђењем власти. Али Јанко умре у затвору иследне власти, а за мајку му Живану нађу судови да није крива за оне речи „уби скота", и пусте је испод суђења. Међутим се код суда образовала маса убијеног Петра. За наслеђе јави се Јоваи, син умрлох 1 Јанка, и трећи син Петров Стеван. Брат им Марко одрече се пред судом права на наслеђе, кад, вели, нема од срца порода. Радојка, сестра им још ноудата, тражи по тестаменту очевом део имања Петровог да ужива оделито, јер у тестаменту стајаше, да она може и одвојено уживати део раван са осталим законитим наследницима како о томе закон наређује. Али, пре него је судија донео решехве по пријављеним тражбинама, умре Марко, а његова удовица Јана роди посмрче Сиасенију; сад се и Јана нријави са тражбином за своју кћер Спасенију, да по праву престављања наследи очев део дединог имања. Наследник Стеван оспори ираво наслеђа и синовцу Јоваиу и синовици Сиасеиији, а сестри Радојкн нризнаје право уживања само четвртог дела, док међутим Радојка тражи да ужива половину. Матери Жнваци такође оспори право уживања, које она тражи. Судија за неспорна дела реши: да Петра наследи син му Стеван, Радојка да може оделито уживати само четврти део очевог имања, а све остале упути на парницу, ако се успеху надају. Ови доиста и иоведу парницу код' суда, и сад се позива кандидат да наиишс пресуду поткрепљену разлозима на основу законских прописа: шта, коме и колико припада из имања убијеног Петра као наслеђе или само као ужитак. Тужиоци су: Јован и Сиасенија за насдеђе, а Радојка и Живана за уживање траженог дела. Тужени је Стеван". Кандидатов одговор гласи: „ 11о §. 419. грађ. зак., но коме вољни убица не може да наследи убијенога, а жена нема права уживања на мужевљево имање, ако је са њеним знањем муж убијен, — Јанко, који је оца убио, па и његов син Јован, неће моћи добити ништа на име наслеђа из масе Потрово, а удова Живана такође неће имати нрава уживања. Кћер пок. Марка, Сиасенија, која се по смрти његовој родила, престављајући њега по §. 399. грађ. зак., наследиће његов део; а његово одрицање од наслеђа нред судом, пошто нема цорода, без вредиости је, јер је по смрти добио кћер Спасеиију.