Бранич
стр. 402.
б р а н и ч
број 12.
штава, како према самим акционарима, тако и према трећим лицима. Сама потреба нагнала је нашу законодавну власт, те је донела овај закон, по коме се регулишу односи разних липа, опредељују услови, погодбе и начини њиховог постајања и стварања.
Акционарско друштво не може се сматрати ни по коју цену као удружење лица, већ удружење капитала: 1 п 1; 1111:и8 регбонае замењено је са пг^иИив ресипГае. И за то се учасннци и могу мењати без опасности да ће друштво пропасти, они истина могу, уступајући своја права, на место своје довести друго неко лице у друштво и на тај начин само попунити своје место. Удео учасника код акционарског друштва постао је иметак у саобраћају, панир од вредносш покретне и један од најважнијих елемената. ГГо закону се сматра свако акционарско друштво као правно лице. оно ужива грађанску персоналност; оно се сматра као лице са свим различито од учесника. И као физичко биће оно се рађа, живи и умире. (Чл. 3.) Закон се занима друштвом само кад се оно у велико иојављује; он оставља у присенци све оне учинке, који воде његовом оснивању. Изгледа да ту има неке сличности као и код људских бића, једна тајанствена периода послова, које би тешко било анализовати. Међутим има неколико појава правног или економног реда, на које бн добро било бацити бар један поглед. На како се оснива акционарско друштво? Како се известан број лица групују, да у заједницу ставе једац део своје имовине у неком опредељеном ци.љу? Јпако ова маса разнородних лица и интереса саставља једну целину, једно тело? Доста ;је тешко одговорити на ова пнтања и овакве природе, јер радње ове не иочивају ни на каквој сталној основици и нису нишга друго до ресултат оних великих економских закона који се зову: понуде и тражње, • и слобода саобраћаја. Али при том већина се друнттава оснивају по среством извесних људи, који ужнвају гласа и угледа у граћанству. Штампа јако доприноси, да се објаве статути, циљ и задатак друштвени, да се сазнају корксти које оно доноси, и публика се одазива својим уписом.