Бранич

1:тј >. 434.

б р а н и 4

број 12.

Аиелациони Суд ематра да је добро разумео емисао §. 389. грађ. судс. пост. Ова законска одредба при свем том, што јој је место у законпку о поступку еудском у грађ. нарницама, опет није одредба чисто формалног закона, Као што је познато, циљ је грађанској јурисдикцији тај: да осигура како одређеност приватно-правних односа, тако н задовољење приватно-правних тражења, другим речима, да одржи нодударност између фактичког и правног стања. Тај циљ држава, односно законодавац, као чувар нравног поретка, тежи да ностигне поменутим закоником, као једним од два начина (други је начин ванпарнични поступак или правила за неспорна дела). који су му за то ва расноложењу. У том циљу а као санкција дотичних прописа поменутог законика (§. 421. и §. 422.) који се тичу овог предмета обуставе, о коме је овде реч, а који иду на то, да се одржи подударност измођу Фактичког и иравног стања приликом тражења обуставе, и уза-коњена је одредба §. 389. грађ. судс. иост. По томе ова одредба с тога, пјто нрописује последице за онога тражиоца, који не докаже узроке из §. 422. грађ. пос/г. којима се утврђује опасност за потраживање, и јесте нрироде материјалнога а не Формалног закона, но коме се ностизава казна таквог тражиоца губитком кауције у име иакнаде штете и срамоте, као год што •уговорена казна (сагша роепаНз) постизава оног уговорача, који закључени уговор не иепуни. Дакле, и овде као и код уговорне казни, не истражује се ■стварна нгтета, јер се она увек нодразумева — претиоставља за иротивну страну и то: овде код обуставе у количини, коју преставља или износи положена кауција по §. 400. грађ. судс. пост., а у случају уговорне казни за неиспунење уговора, у казненој суми, која нредставља у нанред одређену количину накнаде штете уелед неиспуиења уговора. С тога одредба §. 389. грађ. судс. иост. и прописује да тужитељ у случају, о коме је овде реч, чуби иовчано јемство, које ее одмах даје обвезанику, односно противној страии у накнаду за штету и срамоту. И с тога даље прописује и то, да обвезаник већу накнаду од новчаног јемсгва може само нарочитом нарницом тражити. Као што се из наведеног види, у овој одредби не излаже се аравни оенов, но коме тужени може из кауције тражити накнаду за доказану штету и срамоту, која сс изиалази по прописима главе XXX. грађ. зак. о накнади штете ■— како то одсљење Касационог Суда узима, него према напред навсдсном, ова одредба