Бранич

стр. 466.

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 13.

Према овоме, у самом тренутку кад су тужени 0. и Д. закључили поравњањо од 13. марта 1895. о суми 3914 динара, К0 ЈУ Ј е тужилац Д. по двема меницама дуговао туженом 0. — обвсза тужиоца Д. као дужника по тим меницама ирестала је, а саме пак менице услед закљученог поравнаша изгубиле су своју правну вредност, па према томе и сам Факт, што сс те менице налазе у тужиочевим рукама, без икакве је правне вредности. И као што по тач. 2. §. 109. грађанског. судског пост. на основу ових меница цоверилац 0. неби могао тражити наплату од дужника Д., за то, што је са њим поравњење закључио, тако исто нц тужилац Д. озе менице, које се као правно невредеће налазе у његовим рукама, не може употребити као доказ да је своју обвезу по норавнању испунио. Разлог у нресуди првостепеног суда, да је тужилац Д. у месго да исплати нову обвезу по поравнању, исплатио повериоцу 0. стару уништену обвезу по меницама, коју није био дужан исплатити, а да по §. 902. грађанског законика тужилац сада не мора тужиоцу 0. платити своју обвезу по поравнању — без вредности је и неумесан је за то, што би тужилац баш да би било места примени нрописа §. 902. грађ. зак. бпо дужан да путем засебног спора докаже, да је своју обвезу по меницама, које је у тужби приложио, два пут испунио и то један пут преновом, нугем поравнања, а други пут готовим новцем, што овде није случај, јер нпти писмо од 11. августа 1895. које је тужени 0. тужиоцу писао, нити писмо његово писано тужиоцу 8. октобра 1895. не могу бити у овом спору доказ о томе, да је он једну исту обвезу два пут испунио, пошто се то из тих нисама не види. Ну по жалби тужилачке стране Касациони Суд примедбама свог III. одељења од 4. марта 1898. Бр. 1757. поништио је горњу нресуду из ових разлога: Поравнање судско од 13. марта 1895. (приложено уз тужбу) требао је Апелацпони Суд да оцени но §. §. 145. и 146. грађ. судс. пост., јер оно као такво представља већ извршну нресуду судску, а не исправу, која се преносом добија. Према оваквом стању стварп овде може бити снорно питање само о томе: је ли тужилац Д. исплатио туженом 0. овај свој дуг? За доказ ове исплате тужилац је поднео два оригинална писма као признанице туженога 0. Из тих писама нарочито из оног од 11. августа 1895. види се, да је тужени 0. примио од тужиоца на исплату дуговања једну акцију, коју