Бранич

бро.т 13.

б р а н и ч

стр . 467.

му је урачуиао у 480 дииара задужујући га још са 120 динара, а за тим стоји н то, да враћа дужннку — тужиоцу Д. — „једну иоништену меннцу", која но забедешци на самом писму гласи на суму 1614 дин. дакле управо онолико псто, на колико гласи и меница, која улази у судска поравњења: ово писмо туженп је на Суду прпзнао за своје. Код таког стања с/гвари Апелац. Суд је требао да узме у оцену: је ли тужилац нисмом од 11. августа 1.895. доказао по §. 189. и 194. грађ. ност. отплату или исплату дуга по иоравњењу имајући у виду ирво: да је ово писмо .доцније од норавњења, а тужени није ни нокушавао доказивати, да му је туЖилац међу тим дуговао по другој каквој обавези на коју би се односила иснлата или отплата оних 480 дин. примљених по гласу иоменутог писма, но шта вшпе у истом нисму тужени се 0. баш позива на свршавање обрачуна пролетос (норавнење је од 13. марта); друго, кад тужени не износи никакво друго дуговање тужиочево, онда но чему поднесено нисмо није доказ за исплату и отплату баш оних меиица, које су ушло у поравнање, кад се једна менична вредност означена у иисму у суми од 1614 дин. потпуно слаже са вредношћу и сумом која се ио поравнању иМа да плати и за коју у писму стоји да је. поверилац враћа тужиоцу дужнику као „поништену": и треће: но чему би тужилац но другој меннцп, која је унгла у норавнање, дужан био да нлати туженом целу суму, кад он у истоме своме писму изрично наводи, да му лругу меницу не може вратити, јер по њој дугује само још 120 дин. Овај узрок невраћања. друге менице објашњује у исто време и значај оне речи „као уништену" за меницу, која се враћа а то је као исплаћену, јер да је дужник и но тој меници од 1614 дин. остао био још што дужан, поверилац би му је задржао, као и Ону другу од 2300 дин. због самих 120 динара. Кад иосле стоји, да су у норавнење ушле само две менице тужиочеве и кад се и у писму "од 11. августа 1895. говори о двема меницама за одужење, доводећн их у везу са обрачуном „нролетос", онда је Аиелациони Суд погрешио, што ннје исплату но норавнању ценио у вези са тим писмом према свима овдо изложеннм околностима, него се пуштао у решење преиначења обвезе и ностојања сиорног дуговања услед тога. Апелациони Суд није усвојио ове иримедбе Касац. Суда, већ је под 14. мартом 1898. Бр. 1020. дао следеће нротивразлого :