Бранич

стр . 468.

1! р а ii и ч

број 13.

Дуг по меницама ирснонљон је по §. 854. грађ. зак. закљученим поравнањем од 13. марта 1895. које је приложено у тужби иод Бр. 15.380/97. и тиме је обвеза но меницама престала по §. 850. грађ, закона. Тужилац наводи, да је дуг по норавнању туженоме исплатио. Да би тужилац ово доказао он је требао поднети онакве доказе, какве пронисује §. 194. грађ. судс. пост.; он те доказе није поднео нити се за такве доказе може да узме писмо туженога од 11. августа 1895. које је приложено у тужби, као што је Суд овај у горњој пресуди својој узео и дао разлоге за то. према томе навод тужиоца о исплати дуга по норавнењу остао је недоказан. Ну општа седница Касац. Суда од 21. марта 1898. Бр. 2547. није усвојила ово против-разлоге, већ је примедбе свога III. одељења одржала у снази. Усвојивши ове нримедбе, Анелациони Суд пресудом својом од 30. марта 1898. Бр. 1287. одобрио је пргсуду првостепоног ножаревачког Суда. (Овде нема пренова као што су ирвостепени и Апелациони Суд нашли. Да би се то јасније видело, ми смо у ночетку иснисали текст самога норавњења. Из истога види се, да је меничном дугу само рок иродужен. Продужењем рока не ствара се нова обавеза (§. 852. грађ. зак.). За нренов изискује се: да је измвњеп закоии основ или главни иредмет. (Види објашњење грађ. зак. од МатиЛа стр. 1094—99. или Тишас аизћ 1 . гакоиа о<1 КибноVа стр. 756—761. књ. II. п одлуку опште седнице у Ст. М аксимова/м „Нова збирка" књ. I. стр. 46. Бр. 31.) Саопштио Ст. Максигловић.

СЕДАМДЕСЕТОГОДИШМЦА ЈОСИФА УНГЕРА Д -р Ј осиф Унгер чувени проФесор римског и аустр. приватнога нрава, садашњи нредседннк Д ]1жавног Суда (Ко1с1|к§:с г 1 с 1:1 Г ) у Бечу, навршио је 20. јуна (2. јула) своју седамдесетогодишњицу. Још као ђак, у покрету који је 1848. захватио университетку омладину, обратио је пажњу на себе својим говорничким даром, својим беседама, које су биле пуне одушевљења за слр-''