Бранич

БРО.Т 13.

Б РА НИ Ч

стр. 469.

боду, а при свом омладинском полету, ипак мудре и умерене. У *својој 26. години већ је био проФесор, а 1856. појављује се са својим епохалним делом „Систем аустр. приватнога права", којим је примењујући историско-критичну методу на домаће приватно право, створио нову цивилистичну школу, а себи, као представник модерне јуриспрудснције, неоспорно признање најугледнијег правника. Год. 1859. изашла је друга, а 1864. трећа свеска његовог дела. На жалост, то је дело остало недовршено. Год. 1871. до 1879. био је министар без нортФеља. Његов рад у кабинету, коме је био члан, није изневерио његов глас као иравника. Кад је иступио из министарства он се још једаред вратио на! катедру као хонорарни проФесор, али дело своје, које му је прибавило гласа и преко граница својс домовине и изравнало га са најбољим правним писцима у Немачкој, Италији и Француској, није више наставио: продужити онде, где се пре двадесет година прекинуло, не само да је субјективно врло тешко, него је и са научног гледишта скоро немогуће. Но Унгер је могао са поносом видети, где читаво коло млађих снага, његових слушалаца, настављају грађевину, коју је он отпочео. Од 1881. он је председник Државнога Суда Улога и утицај његов на највишу јудиккгуру у царевини неприступачни су јавној контроли. Али но радовима његовим у разним законодавним комисијама, а нарочито за нов грађ. поступак, као и његове новије правничке публикације („Гга^шеп^е аиз ешет 8уз1ет <1е§ оез^егг. 01»11§'а1ЈопепгесМез" 1888., „ЗсћиМИђегпаћте" 1889., „Наш1<:1п аиС е1§епе веГаћг" 1891., „Нап<1е1п аи( (гепкЈе беГаћг" 1894.) показују неисцрпан извор правничког духа и науке. Као нроФесор он је — пОред Лоренца Штајна — био најомиљенији предавач свога доба. Највеће сале бечког университета никад нису биле довољне за његове слушаоце. Чеето се дешавало, да су његови ђаци јуришали у сале где су још трајала предавања других проФесора, на велику увреду тих проФесора, само да добију места, кад Унгер у исту салу дође. Најсувопарније партије свога предмета предаваоје интересантно и живо. Духовите варнице његовог женијалног ума, а по кад и кад саркастичне приметбе о људима и усгановама, које су и слушаоцима биле познате, зачињавале су његова предавања. Било би неблагодарно, када се овом приликом не би сетили овога слављеника, свога женијалнога нроФесора, који је и нама и многим Србима отворио двери правне науке, а лично свагда и свакоме био искрен и поуздан саветодавац. Он је велики не само као нроФесор, научењак и судија, него је и као човек био