Бранич

г.ро.т 13.

В Р А II И Ч

стр . 475.

хабидитирао се н,' хрватоком свеучилишту, а годину дана касније произведсн је за ванредног а 1881. за редовног проФесора, ][а коме је месту остао до 31. Марга 1896., кога ]е дана ва властпту молбу због болести стављсн у стање мира. Чаканићје знао оеим немачког језика, енглески, Францусци, ншањолски и италијански, као и скоро све славенске језике. Тиме му је била отворена ризница казненога нрава и правне ФилозоФије свију културних народа, аиратио је и огромну литературу својих и])едмета,- тако, да је према развоју науке попуњавао своја предавања, којима је знао нобудити код својих слушалаца љубав к нредмету, к науци и за практичан живот. Посветивши сав свој рад својим нредавањима, Чаканић је написао само је ч дно дело, алн оно је бисер у хрватској правној књижевности. То је дело: „Мњење проФесорскога збора нравои државосдовнога Факултета на свеучилишгу Фрање ЈосиФа I. у Загребу об основи вовога казнснога закона о злочинствих и нреступцих за Крал>евину Хрватску и Славонију". Последње дане живота посветио је добру свога народа, а имовину своју оставио је на равне делове „Магици Хрватској" и „Мензи Академичкој".

ПРАВОЗАСТУШШЧКИ ИСПИТ У недељу 31. маја т. г. нолагао је правозаступнички нспит г, Љубомир Марковић, бив. судија лозничког првос/гепеног суда. Питали су: Г. Милан Мостић, адвокат из Веограда, из кривичног судског нОступка са законом, и закона о опшгинама; Г. Д-р Драг. Мијушковић, п])ОФесор Велике, Школе, из грађанског права са законима, и мећународног приватног права; Г. Лазар Поповић. судија Касационог Суда, из трговачког, мвннчног и рударског закона; Г. Гргур Миловановић. ироФесор Велике Школе, из крнвичног нрава са закоником, закона о штампи п закона о нороти: и Г. Арон Нинчић, суднја Касационог Суда, заменик председника одбора за нснитиваше нријављених кандидата за нравозаступничке исните, из грађ. судс. ност. н закона о стецишном поступку. з*