Бранич

стр . 522. в р а н и ч ћг»о.т 15.

ПроФвсионалне дужносхи Франц. адвоката. У главноме ово су: Адвокат мора поштонати своју заклетву, мора бити частан у приватном и јавном животу. Мора да чува проФесионелну тајну. Адвокат мора својим друговима да даје што од њих прима: а то је пример части и деликатесе; јер између јавног и нриватног живота код адвоката влада солидарност. Адвокат се брнше ако водн трговину под туђим именом; ако потпизује сопствене менице или акцептујс обичне менице; ако му се иослови налазе у нереду, ако има лакомислене дугове, ако расипа, ако што узме па не 1) е да плати и буде тужен. 1Га кратко адвокат не сме да срамоти своју професију. Он не сме да пе плати свој дуг. Не може да се брани немаштипом. Адвокат од свога клијента не сме да узима на зајам. Адвокат не сме имати навику да, ма и преко писама, тражи од својих пријатеља и других лица новац на зајам. Адвокат не сме да не плати за годину дана кирију. То све вређа осећање деликатесе. Достава каква полицији вређа дужпости поштеног човека. Жена адвокатова не сме бити трговкиња. Адвокат не може да заступа нред општ. судом. Адвокат не сме да се упупгга у извршење осуде. За рачуп оптуженога адвокат гге сме да чини паплате и да му новац нредаје, а још мап.е да хонорар за себе задржи. Адвокат не сме да транги клијенте, нити да стапља ма какве спољне знаке за препоруку. Њега треба да препоручује само рад, наука и иреданост ствари, коју П])ИМН. Адвокат не сме да има сиољну таблу. Адвакат не носн титулу госиодгт , но из уважења гпаИге. Адвокат пе1)е да носи никакве титуле благородства.