Бранич
БРОЈ 1б.
бранич
стр. 535.
ништа свога иматиУ) Великодушност господара наспрам робова привезивала је ове за њих у толикој мери, да су им они — робови — најпоузданији пријатељи у невољи би.ш. Робиње су толико биле одане својим госпођама, да су и свој живот за њих залагале, а ове су им опет, од своје стране, највеће тајне поверавале. 2 ) Нека је хвала Омиру, Езиоду и Еврипиду, тим појетама о тројанском рату, што нам у својим песмама, поред осталога, оставише и забелешке своје о ропству из давне и давне прошдости, т. ј. какво је оно било за доба Омирово, у њиховој отачбини, код оновремене господе и кра .ј .ева. Али, и ма да немамо врло јаких разлога да сумњамо у истинитост њихових забележака о ствари овој, и ма да готово без резерве и примедбе примамо исказе њихове, ма и појезијом окићене, ми ипак и с основом сумњамо, да су и сви остали слободни грађани старе Еладе са својим робљем, у колико су га имали, исто онако великодушно поступали, као што су са њима поступали краљеви и великаши у својим дворовима. Главни заробљеници тројански, чији се живот на дворовима грчких великаша описује у песмама Омировим, Езиодовим и Еврипидовим, били су робови од господског рода и колена, чланови владалачке фамилије Пријамове и осталих великаша тројанских, па су, као такви, и сами, зарад своје послуге и дворења, имали особене, њима на расположење придате робове. Појмљиво је дакле, што се са овим заробљеницима, на дворовима победилаца, онако човечно поступало и што су их ови скоро за равне себи сматрали. Али је морала другачије стајати ствар са обичним тројанским робовима код осталих Јелина. Две крајности: сједне стране неограничена власт господарева над робом, а с друге апсолутна потчињеиост овога према господару, нису могле једна иоред друге иостојати, а да не буде злуиотребе силе и власти од стране ирвог арема другоме. Од благости до тиранства само је један корак растојања, а нарочито код људи на ниском ступњу
1) Одисеја XV. 444. и XVII. 33. \\ т а]]. НЈ84оЈге (1о Ге.чс1.'1У. ев. I. стр. 86—87.
2 ) Еврипид у Андромаци 89. Хиподит 434. и 641. Прииери одвек велике оданости и верности робова налазе се и у другим списина старог јелицског доба. ^'аП. Ш84охге <1е 1'ес1ау. св. I; ст. 8 - р§