Бранич

стр . 540.

б р а п и ч

броо - 15.

суда тражи обезбеђоње досуђене накнаде према одговорној оиштини, или је обвезана, да у смислу чл. 20. и 22. овог закона поднесе своју пресуду или поравнење дотичној власти на извршење и, не предузамајући ништа даље, да очекује наплату у законом року од три месеца. И 2. Да ли то право обезбеде досуђене накнаде пмају оштећени према одговорној општини бар у случају, кад докажу, да и.м накнада није иаплаћена у горњем року. Као одговор на изнесена питања, Касациони Суд је донео овакву начелну одлуку: „Да по поменутом закону о накнади штете, оштећенп има право да, пресудом (или норавнењем), досуђену накнаду штете, причињене паљевином или поништајем сгвари, обезбеђује према одговорној ошитини свима врстама обезбеде, предвиђеним закоником о грађ. суд. поступку, али само по истеку тромесечног рока, одређеног чланом 20. закона о накнади".

Један од највећих државника новога века, а свакојако најзаслужнији н најсрећнпјп државник немачки

умр'о је 18. (30.) Јула на своме дворцу Фридрихсру. Рођен је 1. IV. 1815. у Шенхаузену. Учио је права у Хајделбергу, Гетингену и Берлину. Своју чиновничку каријеру ночео је 1835. као судскп писар, затим као реФереидар у Ахепу и Нотсдаму. Год. 1845. изабран је први пут у провинц. сабор, 1847. у ејед. пруски сабор, а 1849. у комору као народни носланик, држећи се свуда конзервативних начела. 1851. ностављен је за пруског посланика у савезном већу у Франкфурту, где је имао ирилике; да се увери, да веће не одговара своме смеру и ла види, како је слаба веза између појединих савезнпх немачких држава. Са тога места ирешао је у чисто динломатску струку, и то ирво 1859. као посланик у Петрограду, а 1862. у Паризу. Одатлеје позван за председника нруског министарства, на коме

(8. Јуна 1898. год. Књ. бр. 9. ДВр. 5215).

ЧИТУЉА

КНЕЗ ОТО ВИЗЖАРК