Бранич

стр . В42.

ВРАНИЧ

ВР0.1 15.

марк, изазваше сукоб између цара и канделара, који се на изненађење све Немачке, на и целе Евроие, сврши 1890. неочекиваним начином отпуштањем Бизмарковим. Од то доба живео је повучен од јавног нолитичког живота, лишуки своје мемоаре и расветљујући но. кад и кад преко својих публицистичких органа оштрим и безобзирним изјавама и открићима иолитичке ирилике, а нарочито снољне односе своје земље. Његов велики дух и његове неизмерне заслуге за ујединење Немачке, којим се] остварио хиљадугодишњи сан немачких песника и идеали немачких класичара, очувао му је до смрти у безусловној оданости велике масв немачког народа, који му јс до смрти остао предан. Неоснорне његове заслуге. резултати чврсте воље и смишљених одлука, изазивају дивљење и страних народа, и ако их никад не могу одушевити за њега. Он је био, што је и хтео бити, само Немац. Сви покушаји измирења са царем беху без стварног резултата. Искрено измирење није никад иостигнуто. То се најбоље показује свима поступцима Бизмаркових синова, који су све великом покојнику од стране цара намењене почасти деликатним али одлучним начином одбили, позивајући се при томе на носледњу вољу свога оца. Ниједан владалац, а камоли државник, није видео толике своје споменике још за свога живота, као Бизмарк. II заслужио их је. Јер оп је творац сувремене Немачке, њене моћи и силе, он је оснивач њене велике будућности. Поред споменика, које је подигла захвална маса народа, он је био одликован и највећим ночастима, које наука и учене корпорације дати могу: био је доктор ћопот саша свију Факултета, и то доктојј ајоава университета у Гетинтену (18. III. 1881) и Ерлангену (1. IV. 1885), доктор политичких наука университета у Тибингену (1. IV. 1885), доктор ФилосоФије унивсрситета у Хали (21. VI. 1867), доктор теологије университета у Гисену (10. XI. 1888) и доктор медицине университета у Јени (16. VII. 1896). м. 0. М. ПРОМЕНЕ» СУДСКОЈ СТРУЦИ (По „Српским Новинама" од 31. V. до 31. VII. 1898.). Краљевским указима од 30. Маја, 15., 18. и 24. Јула, а на предлог Министра Правде, постављени су: За секрет. III. кл. Аиел. Суда: г. Јездимир Л. 'Бокић, судија првост. суда вар. Београда: