Бранич

г • бро.т 1П. в р а н и ч стр . 555

чаја, па редом, и у току дугог времена, постепено, и са доста мука, заузеше Пелопонез, Лаконнју, Месину и Арголиду; а становнике тих покрајина, који не измакоше дубље у унутрашњост и на обале морске, подјармиш& или у робове претворише. Да би као мањииа покорена племена у послушности и стеги одржали, Дорјани, као освајачи, задржаше своју војничку органнзацију и војнички дух, сматрајући себе као једну равнонравну целину, која има задатак и ираво да влада, заповеда и о туђем зноју да нгиви . Девнза њихова била је: Ратовање и победе, то су ствари за јунаке, а кулучење, орање и измећарење, за покорене. Након скоро три иуна века, Дорјани најзад успеше, да утврде своју државу Шиарту, и да поред остадих нокоре и племе Илота, које им сс најдуже и најжешће оружијем одупирало и своју слободу брапидо. С овим освајањем готови. Дорјани, односно Шпартанци, нодедише побеђене у две класе „ Перијеже л и „ Илоте ". У нрву су дошли Ахајци — Лакопијанци који не хтедоше испред завојевача да напусте Лакопнју, већ се сами покорише; а у другу Идоти и остала силом оружија покорена племена Перијакн живели су махом но вароишма и занимали су се поглавито занатнма, у чему су до врло великог савршенства дотерали. На великом гласу бпле су обуће амнклејске као и хаљине мантили — лаконијски. Лаконија је била за целу Грчку, на и Европу, у иогледу свију заната и вештина оно, што је био град Тир за Азију. Поред заната и вештина, Перијеки су се бавили и земљорадњом и трговином по мору. Онп су, нз иризрења на ове њихове снособности и вештине, имали пристуна и удела и на олимписким играма, равномерно и подједнако са осталим слободним грађанима грчким, а служили су и у сувоземној војсци и били зааоведнигџс флоте, која је сузбијала прева1у атинске флоте на мору. Политичкнх пак права и удела у јавним пословима Перијеки нису имали, ма да су они та права од завојевача тражили, нарочнто после ратова, у којима су и сами учествовали, и задобивених победа, којима су они много допринели. Они су имали само слободу самоопределења у своме животу и раду, н тако рећн особеним су и подвојеним животом живели поред својих освајача, а ови