Бранич

број 16.

б р а н и 1

стр . 557.

свео само на ираву потребу, т. ј. у колико је само коме нужно било и у колико је то општем интересу годило. И тако, по самом закону и државном уређењу, господари нису смели и могли своје Илоте ван земље продавати, нити их роиства ослободиту .') Илоти су, као и Пенести, сматрани, да су на првом месту оишта својина, и као такови они су били дужни земљу да раде, а као аренду за то, да дају господарима онодико, колико им је држава одредида, т. ј. по 42 хектолитара и 65 литара пшениде, а уз то још и сразмерни део воћа. и вина. Све остало што од тоги иретекне ирииадало је Илотима. Држава дакле није хтела својим грађанима од зноја робова да даје ништа више, већ само онолико, колико им је било неоиходно нужно за живот. Она је хтела да одржи своје грађане у сиротињи и нераду, како би могли све своје време да посвете јавним пословима и војничком вежбању, а притом, ни робови гладни и голи да не буду. Илоти нису могли никаквог неиокретног имања да имају. Благодарећи овом и оваквом политичком уређењу Шпарте, Илоти су се својим радом и вредноћом постепено богатили, па доцније материјално и изобиљовали. Тако, кад им је краљ Клеомен, око 226. год. пре Христа обећао слободу по цену од пет мина на главу, њих шест хиљада прихватише одма ту понуду, и он, од њих извуче 500 талената. 2 ) Али ово и овакво призрење наспрам: Илота имало се само због материјалне користи и чинило се само са оновременог иолитичко-државног гледишта и личног рачуна истакиутих личности — главара. Али опет зато, у погледу грађанско-политичких права и слобода, И лоти су увек и сви без разлике били безиравна створења насирам сво)их госиодара и државе. Према томе, са њима се одвећ нечовечно и зверски поступало, кад год се тиме пије штетио оишти државни интерес. С тога је у оно доба Атињанин Критијас и казао: „ Пема иигде ни једног народа, где би за робове било теже у ни за слободне грађане слободе више, но што је то у Шиарти". „Илоти су , вели Мирон, одређени да раде најгадније иослове. 1Бих паморавају да носе каив од исеКе коже и да> се одева]у животињским кожама. Њима сваке године од~

1) Страбон ТПГ. отр. 365. 2 ) Плутарх у свсме сииеу „Клеомен",, 23.