Бранич

стр. 546.

Е Р А Н И Ч

БРОЈ. 16.

осујетило намеру политичке амнестије, јер би политичке злочине, које амнестија треба да покрије непровидном копреном,. изнело на највиднију светлост и распалило * партијске страсти, које треба ублажавати. Скупштпнаје одвећ спор и тром орган за вршење помидовања. Судијама треба признати законом ограничено право ублажавања казне, али не и право помиловања. Од судије се тражи своје право, а не милост. По своме уставноме поло' жају судије не могу себи присвајати право помиловања. Право помиловања излив је суверенства. У монархијама оно је тако природно право државног поглавара, као личног заступника суверенства, да се монархични поглавар не може ни замислити без права помидовања. Стојећи на узвишеној висини над партијама, ослобођен закона и баш с тога својој савести у много већем смислу одговоран, државни је поглавар и најзгоднији орган за вршење помиловања. У реиубликама припада право номиловања сувереном телу. Пошто владалац није у стању, да сам испита све молбе за помиловање, то он мора употребитп туђу помоћ. Било би целисходно, кад би ову номоћ указивала колегија, постављена за претходно испитивање молаба за помиловање, која би се морала састојати из више образованих криминалиста, свештеника и психолога. 1 ) Да бн се избегло нагомилавање молаба владаоцу; то је право помиловања за неке предмете пренето на поједине власти, тако н. пр. пореске ствари на министра финансија, поштанске казне на главног управника пошта, војном команданту при објављеним опсадама. Помиловање може наступити: 1) Пре пресуде, — обустављањем парннце (А16о1Шо); 2) После пресуде, иравим иомиловањем , које се састоји у делпмичном или потпуном праштању досуђене казне (А^гаМа^о — р1епа уе1 пипиа р1епа); *) При нрвтходном саветовању о молбама аа помиловање неби требало да оскудева и иравнички елеменат. Али ако се само правниди нитају, то би се ствар о помиловању претресала искључно са правничког гледишта, а тиме би потамнео прави 8начај милоети. Мора дакла ваступити допуна другим елементима. А за то нико није подобнији него психолог , који има да испитује човечију душевноет, и свештмик, који проповеда милосг и измирење, и чија је задаћа, да људска дела суди са дубљег наравственог гледишта.