Бранич

г,рој 17.

в р а н и ч

стр. 601.

који назива поступање с личним правима, продужује и после решења судског из §. 127. зак. стеч. (т. ј. после завршења т. з. стецишног рада), све док се тражбине поверилачке не исплате са свим. Да се стечај не може делити на г. Д. два дела, први нам је доказ то, што §. 1. зак. стеч., који даје законску одредбу стецишта, говори само о поступању са имањем дужниковим, а никако и не помиње оно друго г. Д. поступање, које се тиче личних права дужникових. Ма колико да је рђава ова загсонска дефиниција, она је у овом погледу са свим правилна, јер одиста предмет стечаја јесу искључиво дужникова имовина и имовинска права, никако његова лична права и лични односи. У римском праву, за време закона од дванаест таблица, дужник је одговарао за дугове својим ковериоцима личношћу својом (тагшз шјесМо), а имањем само посредно; данас пак одговара само својим имањем. Због тога је са строго правног гледишта данас нетачно рећи: да је Н. дужнику отворен стечај, иди да је он пао под стечај као што се у обичном говору каже, него ваља рећи: да је стечај отворен над имањем Н. дужника. Редактори немачке стечајне уредбе ту су мисао истакли и при изради закона брижљиво су пазили, да избегну указату погрешку обичнога говора. Оно штс г. Д. истиче као други засебан, као неки лични елеменат стечаја, и што зове стечај, јесу: или радње које са стечајем имају везе само толико, што им је полазна тачка стечај и што су у нас случајно стављене у дужност стечајноме суду, или пак просте последице отварања стечаја, дакле чињенице, које за своје постојање претпостављају да је стечај већ ту, али саме по себи никако нису стечај, нити се тако могу звати. Тако, стечајни суд, врпш само функцнју кривичне истражне власти, а никако посао који по својој природи улази у обим самог стечаја, кад на основу §. 132. зак. стеч. испитује и истражује узроке, зашто је дужник пропао, па га сароводи кривичном суду на осуду, ако узрок његове пропасти буде небрежење или зла намера. Стечај постоји и без те радње стечајнога суда. У Италији н. пр. тај посао никако не врши стечајни суд, него редовна истражна власт самостално (чл. 694). Даље, кад стечајни суд по §. 131. зак. стеч. решава, да се дужник стави у затвор,

БРАНИЧ ГОД. У.