Бранич

с№. 602

6рани4

врој 1Т.

опет је посао од споредног значаја за стечај. Тај посао има суд да извриш, рецимо, тек, у сваком десетом стечају, иа зар оиих других девет, у којима га није било, да се не сматрају као потпуни стечаји? — Такав је исти случај и са давањем нарочитнх благодејања дужнику, ко.ји је све своје имање уступао повериоцима. Циљ је одредбама §§. 134. и олед. зак. стеч., да покрену дужника да одмах сам пријави суду своју презадуженост, не би ли стечај био краћи и од мање штеге. — То што дужник губи права: да својим имањем управља ираеполаже, да закључу.је правне послове, да води спорове, да буде часник општински, да бира народне посланике и сам да буде изабран, и т. д. само су правна дејства отвореног стечаја Нека од тих права, као н. пр. право управљати и располагати са имањем, закључавати правне послове и судити се, како по нашем тако без изузетака и по свима страним законима, дужник нема само докле траје стечај. Повраћај других права, т. з. политичких, у неким земљама (н. пр. у Немачкој, за нетрговце у Аустрији и Мађарској) такође наступа са прсстанком стечаја, а у другим (н. пр. у Француској, Италији) дужник је њих лишен и пошто се стечај дигне, а у њих се повраћа тек кад се рехабилитира, т. ј. кад докаже суду да је измирио све своје повериоце. Да ова граЦнска и политичка деградација дужникова, коју г. Д. у својој теорији истиче као стечај ко.ји траје и посде решења из §. Г27. зак. стеч., није једно исто што и стечај, већ да је само проста последица отварања његовог, може се видети у снаком уцбенику стечајнога права. Видети н. пр. Сћ 1Јуоп Саен е1; С. Еепаи11: ТгаГ1;е (1е с1го1<; соттегеЈаћ !,оте У1Г. стр. 136. Е. ТћаИег: ТгаИб е1етеп1шге с1е (1гоГ(; соттета! № 1638. — 1)-г Н. ЕЈШп<?: с1а« Кешћз-Сопсигбгесћ!;, стр. 29. Егсо1е Уј(1аг1: СошрепсНо сИ сНгШо сотгоегс1а1е ИаНапо ^ 477. — БаУ1<1 8ирто: Мкизтт сН сНпНо соттегг1а1е, 546 и след. ДаЈве, да се стечај не може делити на ова два дела, како га дели г. Д., други је доказ то, што по натем закопу има случајева, у којима онај други део, који г. Д. зове поступање са личним иравима дужниковим или краће стечај, никако и не постоји у стечају, и то не само поеле завршења стецишиога рада , него ни за време самог тог