Бранич

стр. 586

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 17.

Рјешеније. „Сматрајући дакле Суд Народњи у призренију блудодјејаиија њи(х)овог, важност нрестуилекија: да они иевзирајући ни на самоје сродство и отуда на них воспосљедујући грех, и немислећи ни најмање о наказанију божијем, покусили се јесу тјело своје осквернити, и душу своју отшчетити по нзреченију оном апостолском „всјах грјех кромје тјела, а бдудјај во своје тјело грјешит ', — рјешава: да. како блудодјеј Милош са 60 штаиа, равио тако блудодјејница Ружица са 60 канџија ио тјелу казне се. Е тому, да ирељубодјеј Милош јошт стотину гроша рожденому дјетету на иреиитаније даде. А иотом обоје к духовној власти да се пригласе, од које довољно усовјетовани, за грјехе своје еиитимију и канон да ирнме. 18. Јунија 1828. № 10. у Крагујевцу". „Потвердило Јего Књажеско Сијателство по свим точкама 21. Јунија 1828. № 935". У нашим старим законима, нема нарочитих прописа о казнама за повреду сродничких односа, недозвол>еном обљубом. Одредбе Душанова закоиика обухватају кажњива дела те врсте, искључиво у односима између несродних лица. У ранијем запису краља Стефана и сина му Радослава, на манастиру Жичи, државна заповест или како тамо стоји „господско запрештење". бави се само пронисима о самовољним разводима бракова, 5 иапуштању мужа иди жене, и о недозвољеној женидби и удаји поред неразведена друга. Казна по том запису наплаћивана је у стоци или „добитку", што означује у оптите покретну имаовину. Замењивана је бојем (вероватно још и иарањем носа по византијским закопима), кад окривљено лице није било у стању да је у натури измири. У последњем случају, ако је због рђава женина владања, немогућ даљи заједнички живот, муж је могао и да прода жену. „Аште ли (жена) от себе сама имет бесновати се, остављајушти својего мужа да аште има добитак, да иаказујат се добитком; аште ли добитка не има, својим телом да наказујет се. Јако-же будет изволеније мужа је, наказав ју да ју водит; а аште •Л.И не будет јему угодно водити, то наказав ју да ју продаст камо јему годе 1 "). У старом праву, као осудбина *) Установа продаје жена у нашим споменицама, има извора у визаВтијским законима. Жеиа или муж у браку, ухваћени на делу нрељубе, иро-