Бранич

БРОЈ 17. БРАНИЧ СТР. 621.

XX. Кад иступи командитор из командитног друштва, није потребна нова пријава Фирме постојећег старог друштва као јавног ортаклука. Одлука аустр. Најв. Суда од 26. X. 1386 12380. —Т фн-з-гф . I ; СТАТИСТИЧКЕ БЕЛБШКЕ. Из енглеоких каан. еавода. Изашао је извештај управника и комесара енгл. казнених завода за 1897. Извештачи се са.убеђењем заузимају и заступају енглвски казииони систем, као бољи од континевталног. Да је број злочинаца у иоврату у Енглеској много веАи, него на континенту, још не доказује, да енглески спстем није бољ-*. У току последње године примљено 1« у енглеске казнене заводе 158, 965 осуђених злочинаца, као и 1077 од ратних судова осуђених војника и морнара. 10.756 лица затворено је због дуга. Просечно је било у години 1897. сваки дан по 14.225 лица у затворима. У предпрошлој години било је 13.987. Извештај садржи многе искрене примедбе: „По теорији требало би да су у затворима само она лица, која су опасна за друштво, кад су у слободи. Но сада се затварају многи људи, јер ннсу у стању да плате новчане казне, на које су осуђени. Факт је да су у затворима многи људи, који никад неби требала да су тамо. У год. 1896. затворено је 69.302 лпца, која нису могла заменути затвор са новчаном казном, а 78.743 лица која су могла досуђееу казну заменути новчано. Број тешких злочинаца од 1854. у Енглеској непрекидно опада, али опада и телесна снага робијаша. При закључку извештаја било је само 56 процента у стању да врши тешке послове, 36 процента били су за лаке, а 8 процента нису били ни за какве послове. Криминално становништво у Енглеској је веома опало. Робијанш су израдили велики басен у Чатаму, водоводне радове код Портланда и друге велике грађевине. Данас управа казнених завода неби била у стању да прими извршење таквих радова." Негшсменост у Белгији. Како је жалосно стање народне просвете у Белгији, земљи, у којој католичко свештенство има тако великог утицаја, показују ови податци из извештаја белгиских школских одбора. Од 1,600.000 мушких становника, преко 21 годину, њих 423.000, дакле преко једне четвртне, не знају ни читати ни писати. Вла-