Бранич

стр . 590.

б р а н и ч

бро.т 17.

клетва следујутча содржавала је: да сваки бунтовник и ребелијант, који би се између парода нашег ухватио. то такови не само смертију да се накаже, (ноЈ и цјела његова фамилија из отечества нашег да се иротјера 1 ). Ио овому дакле изреченију, и учиљеној заклетви, рјешава: да се ирјестуиник Зло-Јован ВулииовиА, на мјесту учињеног злодјејанија, из иушака убије, а иотом труа његов на коло иостави, на којем до самог расиаденија да остане\ а фамилија његова изван отечества нашег, у друге иредјеле да се иротјера. 14. Новембра 1828. 19 у Лрагујевцу." За наших ратова са Турдима иод КЂорђем и х^њазом Милошем, имају у многим важнијим политичким догађајима подједнаке заслуге са сабљом, калуђерска камилавка или ноповска чита. То се доказује сјајним нримерима личпог учетнћа у онштој ствари. Почевнхи од архимандрита Стефана Јовановића Троношца, у једном реду великих људи стоје ирота Ненадовић, Доситвје, Лука Лазаревић, нрота Смиљанић, архимандрит Самуило, прота Жујевић, прота Милићевић и т. д. Доцније, кад је сабл,у заменило перо, а из рушевина прегажене Србије, понова никла млада држава иод мудром унравом таковског јунака, ночело је новремено (на срећу земље и народа само нојединнм ређим примерима), да избија у свештенству незадовољетво против самолржавног начела, и утврђеног земаљског иоретка. То се понављало доцније о свакој важнијој државној промени, и пушта клицу чак до зајечарске буне. Ненристрасна историја оцениће, колико потичу из убеђења о правилно схваћеном државном интересу и срећи вародн( ј, ови ненормални иојави у колу једног важног државног фактора; а колико су основани на властољубивим намерама или на династичким покретима. КЂорђе имао је посла са бунтовним нопа Живаном из Вражогрнрца и с другима Шабачки епискон Милентзје Никшић, иознати борац за слободу народа још из ирвог устанка, платио је главом 1816. године, као себични властољубац, Он је највише интриговао између књаза Ми-

!) На крају Марта 18516. у Ваљеву су се аакледп кнезови и кметови горњих иахнја на вепност кшазу Мидошу, као врховиом наследном кљазу Србије. Вши Гра+ју В. Караџића стр. 137. и архив срп. ученог друштва бр. 708 (М. Милићевић;.