Бранич

БРОЈ 17.

Б Р А Н И Ч

стр. 591.

лоша и војводе Петра Николајевића Молера, и отворено је радио о књажевој глави. Попа Вулиновића, као присталицу старог Вожда, треба ставити по његсвој иепољеној политичкој боји, у ред државних преступника какви су доцније били игуман троношки Филимон, воп Огњан из Ћуприје, поп Банковић из Баљковца и т. д, који су онет пострадали за противна политичка начела. 4> Покушај убиства у обрани баштине. Године 1815. Радован Андрејић из Паниковице нахије ужичке по смрти оца наследи багатину, коју је сам обрађивао. Његова стрина, као удова са нејаком децом, није могла обдржавата баштину свог покојног мужа, но је остави и с децом оде брату у Драгачево Кнез Марић поиште од ове стрине порезу на баштину, а она одгов ч >ри да нема, да је баштину оставила идаје не може „обработавати." Онда кнез понуди сељане, говорећи да ће оком, који порезу плати, дати ову баштину на уживање, док деца не одрасту и не поврате се. Нерад да се баштина другом уступи, поменути Радован прими је на се, и кнезу Марићу платп порезу за стрину. По неком времену дође Иван Топчија и замолн кметове Арсена и Илију Радуку, да и њему гдегод онде у селу даду баштине. Ови кметови, договорно са осталим сељанима и радовановим стричевима, примете Радовану да су за њега две баштине излишне, и зато једну и то своју нека уступи Ивапу Топчији, а баштину свога поко.јног стрица нека задржи. Радован послуша овај сапет; али 1821. године поврати ее у Паниковицу стринин слн Рачич, и почне Радована одгонити са своје баштине Кметови некако склоне обојипу да остану на овој једној баштини ; но по неком времену опет почне Радич Радована терати са баштине што се често понављало. Најзад Радован буде принуђен да код кнеза Марића и кнеза Павла Штула подигне тужбу против Ивана Топчије, за повраћај уступљене му баштине. Пошто овде није успео, представи тужбу и самом „Јего-високородију господару Јовану от Обреновићу", који нареди кметовима, да обе башгине поделе на три дела, па један део да даду Радовану, други Радичу а трећи Ивану. Кметови послушају, и предузму деобу 2. Авг. 1829. год., но Радован не буде истом задо-