Бранич

стр. 634.

В Р А Н И Ч

БРОЈ 18.

Срп. §. 22. (Основне црте правде и правице у законима грађанским). „Ко има какво право, од њега зависи употребити га или неупотребити. И ако га не може или неће да употреби, за то само исто право не губи". § 33. „Права, која су за личцост илн особити чин или услов везана, с њиме заједно ишчезавају'. — § 34. „Друга права, која неограничено и безусловно као сопственост коме припадају, са смрћу или вољом и законом прелазе на другога". — §. 35. „Закон ће определити, да права због дуготрајућег неупотребљења на штету другога престану и изгубе се". (Види још: §. 200. (Аустр. §. 317.) о државини). Еад са ових општих одредаба пређемо на поглавље (глава IV). „0 застарелости" , онда тамо налазимо ове одредбе: §. 922. „Застарелост јесте особито опредељење закона, по коме један због неупотребљења за неко подуже време право губи, а други га самим употребљењем добија и прибавља" (хрв. §§ 1451; 1452; 1459). §. 926. „Застарелошћу само се онај користити може, који је за прибављање ствари способан и заиста једну ствар држи, на дуже, законом опредељено време, и то држање, да је законо, поштено и чисто од сваког лукавства и преваре, и, да је непрекидно". (хрв. §§. 1459—1465). §. 927. „Застарелогаћу онај се користити не може, који ствар не држи у своје име. нити са онаквим основом, који би по закону довољан био за прибављање права,, тако: ствари заложене, узајмљене, на оставу или иа уживање дате , пе прибављају се застарелошћу . (хрв. §. 1462). Кад се овоме додаду одредбе из сдедећих §§ грађан.. зак. и то: из §. 930. а), (аустр.-хрв §. 1479); §. 934. (аусгр.-хрв. §. 1459. и 1481.); §. 935. (аустр.-хрв. §. 1482);. §. 936. (аустр.-хрв. §. 1483) — дал>е из §§. 941—950. (аустр.-хрв. §§. 1493. —1502); — онда се Јасно види следеће: 1). Да законодавац' начелно не иозпаје застарелосту, 2). Да иознаје застарелост само тада, кад јој се суиротстави досјелост (изисарГо). Т. ј. Законодавац узима у игру застарелост, као ствар од вредности, као релевантну ствар за правне односе само онда, кад на то буде изазван досјелошЛу противне стране, о чем отсечно и говори §. 949. (аустр.-хрв. §. 1501).;