Бранич

број 18.

б р а н и ч

стр . 645.

За доказ свога тражења поднео је меницу издану у Београду 1. Марта 1898., на којој је акцептант и једини дужник Б. А. трг. и писмено дужника М. К., које гласи : „Београд 2. Маја 1898. Господину С. К. у месту. Овим вам се као платац обвезујем, да вам исплатим 1. Јула о. г меницу од дин. 800 која гласи: „У Београду 1. Марта 1898. од дин. 800. у сребру за три месеца од данас платите за ову прву меницу по наредби С. К. суму од динара осам стотина у сребру, вредност у готову и ставите исту у рачун по нзвештају. На госп. Б. А. из Београда. Плаћање у Београду. С. К. Признајем Б* А ако исту неби акцсптант В. А. измирио о меничном року 1 Јула ове год. с поштоваљем М. К." Решењем суда од 28. Јула 1898. Бр. 8163. одобрена је тражена забрана. По жалби дужника М. К. Касационн суд у III. оделењу свом, примедбама својим од 19. августа 1898. Бр. 6414. поништио је горње решење судско, нашавши да исго не одговара закону. „Кад меница, на основу које је забрана тражена, нема свога домицила, нити има доказа, да је меница о року поднесена акцептанту ради исилате т. ј. меншшога протеста, онда је суд погрешио, што је тражену забрану одобрио, кад се авалиста М. К. обвезао да плати меничну суму, ако је акцептант о року не буде могао платити, о чему нема никаквих доказа." Ф С. II.

XXXIV. Женска лица осуђују се и на губитак грађанске части. (Од.гука опште седнице ЈКасациоиог Суда). Цона жена Б. Б. оитужена је, што је из дућана Ј. Ђ. украла један комад што®а, рипса, у вредности 62 дин. Нротиву онтужене стајао је нотпун доказ, да је учипилац дела, и за то је зајечарски ирвостепени суд за просту крађу из §. 221. кр. зак цресудом од 9. аирила 1898. г. Бр. 4494осудио са једном годином'