Бранич

18.

вранич

стр. 653.

Кмет М. изађе пред збор и стане говорити: — Је ли да ме више не ћете браћо ? — Не ћемо, не ћемо! захори се у гомили. — Е па лено, онда изберите другог кмета, да му предам печат! — Хоћемо! одјекну на збору. Кмет М. одстрани се од збора и седе на клупицу пред судницом очекујући нови избор; но гле чуда: сваки од гласача глади брке, кочоиери се и промеће кроз гомилу тамо и амо, а не даје гласа ни за кога. Видело се јасно да сваки жели да постане старешина с-елу. Време је нролазило у нераду, а бирачи се као бајагн вжјкају што не знају кога да нредложе. Видећи да од новог избора нема ништа, дође кмет М. међу њих, и проговори: — Видим ја браћо да сваки од вас жели да постане кмет, па зато и не бирате другог. А може бити да сте се предомислили и покајали па би ради и опет мене. Шта велите, а! — Не ћемо тебе, не ћемо! повика збор као из једног грла. — Па кога ћете браћо? пита кмет М. Сви ћуте и само погледају један другог. жељни да их ко кандидује. Ова нвма изборна скушнтина вршила је носао крај једне до чланака дубоке баре, у којој су баш тада свиње барложиле. Саветујући бираче да не одуговлаче ствар, но да изберу новог председника, кмет М. саже се као случајно, и кришом дохвати са земље камичак. Међу сељацима још траје погледање и кашљуцање, а нико не иочиње. Тада кмет М. повика: — Кад не можете браћо сами да нађете себи кмета, а мене не ћете, иристаните бар на оно што ја предложим. — Деде да чујемо! чу се глас радозналог збора. — Добро браћо — онда чујте! Ево ваднм печат из кесе. Видите ли га сви ? — Видимо! повика збор. — Лепо браћо! Ако дозволите, мислим да бацим печат у ову бару, на онај од вас, који га нађе, нека буде кмет нашом селу. Љему је браћо суђено. — Пристајемо! одјекну по збору. Тада лукави кмет подиже десну руку, у којој су печат и онај камичак, замахне десно и лево на на један пут баци у бару место печата камичак. Свет грану и појури бари. Многи загази и тражаше печата овде онде. Кмет М. стојп на обали и