Бранич

стр. 632.

б р а н и ч

број. 18

Наплата порезе неминовно загриза у неприкосновеност својине; јер изазива отућење исте, а кад је својика једном постала отуђива, није никакво пудо, да је наскоро за тим постапа и застарива. Кад је пак овако нрошда својина, као најјаче имовинско право, онда о слабиЈим правима и да не говоримо. — Рвзиме: ,,Застара резултира само из колизије, сукоба, двају ирава. Где нема сукоба ирава, ту нема ии застаре ирава. Где је тај сукоб немохућ или недозвољен, ту је и застара немогуКа и недозвољена. Сукоб мора бити и јаван и озбиљан и частан. Пржибаба (vi, с1ат, ргаесапо) ставља се изван закона, као сваки хајдук, а кукавица и немарник (§. 1497; срн. §. 995.) иека себи иреиишу аоследице свога немара. 1 ' I. Да пређемо на саму ствар. Ирво начело, које нам у реду ових масли искрсава пред очи јесте : 1). \ ј е х р о 8 1; е г 1 о г <1 е г о §■ а 1 р г ј о г Г. Ово начело каже, да се доцнијим законом поаиштава ранији закон, који о тој истој, о истоветној ствари, нредмету, говори. Што вреди за закон, као делиду, то вреди посебнце и за поједине параграфе, ако о истој ствари говоре, јер не само поједини делови у закоау (срн. „част": прва, друга, трећа), него и поједина поглавља у једном делу, па и поједини параграфи у једном поглављу нису ништа друго до засебни закони. И кад један законик садржава у себн све одредбе из једне области ирава, онда се за тај закон с правом п вели: да је то законик , С о <1 е х, скуп дотичних права. Отуда је потпуно оправдано што Аустријски законик носи службени назив: „ Оашти аустријски грађански законик". Да једно поглавље може бити закон само за себе, довољно је поменути српски „ закон о старатељству ", којим је замењено поглавље IV. о туторсгву и старатељству (§§. 156 — 181.) грађанског законика. Да даље и поједини параграфи могу бити предмет посебнога закона, види се из §§. 28—32. онћ. аустр. грађ. зак. који су замењени особеним законом „о држављанству " Хрватско-угарском. Да иак један једини параграф може бити закон за себе, види се из тумачења појединих параграфа. јер аутентично, занонодавно тумачење није ништа друго до обичан закон, а тумачења се састоје већином из једног јединог параграфа.