Бранич

број 19.

б р а н и ч

стр . 673

стао с гледишта наулег закон", кад је стечај по §. 127. стец. зак. за свршен огдашен. По свршетку стечаја дужник иостаје способан за грађ. и политичка права, као и пре стечаја, и једина забрана и ограничење иза свршетка стечаја остаје та, што не може да упражњава радњу, у којој је пао под стечај (§. 153.), као што је казао г. Радојичић, док не би измирио све повериоце, тврдећи да о овој забрани рада говори г. Ђорђе 1Тавлови11 у његовим „Обвезностима и уговорима у опште" (стр. 25. књ. I.), а не о повраћају права у опште, као што г. Стаиојевић резонује. Кад би закон хтео дужника и у другим правима да ограничи, он би јо казао, кад је већ казао за радњу, у којој је пао под стечај, а кад је по свршетку стечаја ограничио права дужника само на забрану те радње, онда по разлогу а соп!;гаг]' о следује, да су му свршетком стечаја друга права допуштена. Људи (природно неспособни), распикуће (грађански неспособни\ одмах ступају у грађ. и политичка права, чим се за прве констатује да су оздравили , а за друге, да су се иоиравш/и (§§. 143. и 145. зак. о старатељству) дакле кад ирестане узрок, који их је поставио у то стање. И саме убијце или робијаши враћају се у та права после извесног времена, те би било нелогично и нецелисходно, да се права ова за стечајнога дужника везује „за исплату свих дугова", што би значило оставити га вечито без тих права, а као што ће се даље видети то закон неће. Дакле чим је стечај свршен, онда је тим престао за њега узрок, који га је лишавао права управљања и располагања са имањем п тим поставио у стање неспособног лица. Није нелогично што дужник ова права губз самим отварањем стечаја, док се још није знало да ће бити презадужен, а на против да му се та праза враћају, када се утврди, да је презадужен, јер ако је наша поставка, коју у почетку истакосмо, правилна, да је дужник та права изгубио за то, што му је забрањено „ соиственим има.њем рукчвата и расаолагата и (§. 9'20. грађ. зак.) и што то сврха стецишног иостуика захтева 1 ), а то се не може спорити, онда је бесмислица оставити га у том стању и онда, када је његово имање распродато и из-

!) Види наш чланак у 18. бр. „ Бранича" стр. 625.