Бранич

стр . 674.

б р а н и ч

број 19.

међу његових поверилаца иодељено, што је и био повод и узрок његовој поавној и политичкој неспособности. Јер за време стечаја дужник је изгубио право управљања и располагања са имањем, за то му је и одузета грађанска способност уз губитак и политичког права; акадаје већ свршена подела са тим његовим имањем, онда јепрестао и узрок који му је одузимао сва права, јер та забрана „сопственим имањем руковати", нестанком сгечајног имања престала је и тиме он наново ступа у права која је имао пре стечаја; он може доцније стећи имање и са њиме располагати све донде, док не наступи случај §. 129. стец. зак. који је дамоклов мач над том његовом доцнијом тековином. У томе нити има нелогичности а још мање апсурда у нашем закону. Са свим друкчије сгоји ствар, ако би такав дужник ■био осуђен на робију за лажао банкротство по §. 261. крив. зак., јер у том случају он губи и даље јавна права и др^га изложена у §. 18. истог закона. Као што се види противници мишљења не могу да се измире, да таква права добије лажан банкрот по счршетку стечаја, а заборављају да овде има и -<евиних, ко и •су дакле без своје кривице пострадали. ПГга ћемо са њима? Хоћемо ли и њима за вечна времена одузети та права? Ако би се узело, да презадуженици не могу у опште да добију ова ирача пре потпуне исплате свих кредитора, што не стоји, онда би у ту категорију дошли не само лажни него и невани дужници, према мнењу да оваки дужници и даље остају под стечајем. докле све своје повериоце не измире. Ништа не користи мишлењу позивање ка §§. 128. и 129. стец. зак. да дужник, докле не измири све своје повериоце, остаје и даље под сгечајем, него на протиз оба та прописа иду у корист нашег мишдења, јер они имају са свим друго сзначење, од онога, које им се даје. Тако §. 128. стец. зак. „Ако би се после свршеног стсцишта какво добро дужннково пронашло, које је требало у масу степишну да уђе, то ће се такво продати и између повериоца, којих су тражбине нри стецашту пречишћене, но који се нису измирили, накиадно поделити" не изражава мисао о трајању стецишта над дужником, што би се то имање доцније пронашло, него својим садржајем изражава и чува начело за-