Бранич

стр. 742.

В Р А » И Ч

БРОЈ 21.

Носматрајући ово питање са гледишта граница судске власти, ваља зиати да ова власт не само да не може нрисвојити себи активне иди сиорне функције административне власти, већ не може ни у којој прилици ценити било законитост било опортуност каквог административног акта, нити му може одрећи вредност за то што би она налазила да он та својства у себи не садржи. Кад би судска власт имала право да извесном административном акту његову важноет не призна, зато што би он, по њеном нахођењу, био закону противан или неопортун, опда би тиме начело поделе судске и административне власти било знатно окрњено; кад би радње ове последње вдасти могле остати без дејства код судова, то би значило да судска власт врши, у многим случајима, контролу над радом уцравних органа и да : ови нису независни у тумачењу и примени закона из њиховога ресора. Исто тако судска власт не треба да интериретира административни акт, ако је смисао његов сумњив, јер би она могла, под изговором да акт интерпретира, овоме дати сасвим друго значење и тиме радњу административне власти уништити. Само је ова власт надлежна да тумачи емисасг својих акта, и да цени њихову легалност и опортуност, Могу се предвидети два случаја у којима се питање о овој последњој последици одвојености двеју извршних власти може појавити. 41. Први случај. Горње питање може искрснути у прилици какве грађанске парнице између појединаца или каквог кривичног спора. Ако се, у грађанском процесу, једна странка позива, за доказ свога права или у своју одбрану, на какав администраткнни акт, судска власт је дужна таквом акту дати силу и важност, а не сме се упуштати у оцену његове законитости или опортуности, и да му, било из једнога било из другога од та два раз-

већем суду, то ће моћи и овај учинити. Ако би се какве погрешае догодиде у прееудама виших еудова, па они сами не би то исправили, онда ће нижи С УД, код кога се то примети, вратити дело оном суду да погрешку исправи — Догоди ди се, пак, да се такве погрешке примете тек код полицијске власти, кад јој се прссуд* или решење ношље на иавршење, то ће она аадржати иавршење, а с питањем о томе обратити се дотичном првостепеном суду."