Бранич

вро.т 21.

в р а н и ч

стр. 743.

лога, одрече важност, преиначи га или поништи. 1 ) Узмимо овај пример: у једном спору око дуга, поверилац, да би му био и уговорени интерес досуђен, поднесе од пореске власти уверење да је своје примање нријавио за наплату пореза 2 ). Дужник, у намерн да избегне осуду на инте рес, пориче вредност пријави наводећи да је њу влас> незаконо издала. У таквом случају суд, ако тврђење дужниково није никаквим озбиљним доказима поткрепљено сматраће пријаву као правилну и повериоцу ће досудити и интерес. Ако, пак, суд има разлога мислити да је пријава може бити незаконо издата. упутиће дужника на административну вдаст да оиа легалност пријаве извиди, а никако се не може сама у тај посао упуштати и пријаву одбацити с тога што би она нашла да власт у датом случају нијетребала поверноцу издати уверење 3 ). Или, да наведемо овај пример. Извесно земљиште експроприсано је у корист Државе и суд има овој да изда тапију. Суд нема права истраживати да ли је експроприсање опортуно или не ; да ли су извршене све формалности приликом истраге за оцену опортуности експроприсања. То је административна радња о којој судска власт не може да решава 4 ). Ц ^аСегпеге, ор. м! 1; I., 488, 429.; ВаЉЈе. ор. сН., р. 394. е4 зму. („ВерагаУоп (1в8 роиуот ји(Ис1аЈге е4 а(ЈтЈп181гаНС-'), Шегос^, ор. сН. I. I. р. 609 ; багкоппе^, ор. сН., р. 26 , ВоеиЈ, ор. сИ, р. 532 , 533. По чл. 80 зак. о непосредном порезу свако примање које носи интерес мора се пријавити пореском одбору; иначе, поверилац не може код суда тражити и наплату интереса. 8 ) У једном спору првостепени суд је одбио тужиоца од тражеша интереса с тога што је нашао да пореско уверење није правилно. У уверењу <5ило је стављено да је тужилац своје примање пријавио ва 1894. годину. Суд му је досудио само интерес за ту годину, а не ч 8а раније, зато што у уверешу није било овначено, да је примање било и за те године иријављивано. На жалбу повериоца, Касациони Суд је поништио решење нижегаСуда. Нижи суд није се могао упуштати у тумачење администра ивног акта и, дајући му известан смисао, одрећи му важност. У осталом, овде није имало шта ла се тумачи, јер је акт био јасан. Кад је пореска власт тужиоцу издала уверење, она је морала претходно иввидети да ли је овај дуг и раније пријављиван и, за случај негативе, применити на њега закону кавну. ч>акат да тужилац има у својим рукама увврење доказ је да је он ствар са надлежном пореском влашћу уредио, и суд је погрешио што је, одбацујући уверење, вршио у неку руку контролу над радом дотичне пореске власти. 4 ) По Француеком вакону од 3, Маја 1841. о експропријацији. декрету или аакону који наређује експроприсање мора претходити процедура позната