Бранич

стр. 762

б р а н и ч

бро.т 21.

Код неодказиве ренте не постоји право на одказ, а противправно одказивање била би повреда права, коју држава, кзо најпозванији чувар права, не сме учинити. За историју иравле установе ренте вреди напоменути, да се можа доказати да је постала у XI. веку. Тада је постао, — можда не, као што се тврди, у намери да се обиј^е забрана наилаћивања интереса — иравни иосао, који се у томе састајао, да је неко дао другоме извесну суму на зајам, а за то је условио плаћање вечне годип!ње ренте. Куповина ренте вршена је у почетку, бар у Немачкој. хипотекарним обезбеђењем ренте на земљиште, дакле као реални терет. Овај првобитни вид ретТге иретрпео је у току времена услед потребе саобраћаја разне промене. У колико је у извесним сучајевима био довољан лични кредит, није се тражило обезбеђење на непокретности, а у другим случајевима опет место вечне ренте уговорена је рента за време трајања живота. Исправе о таквим рентама издаване су првобитно на име купца. То је најстарија појава хартија на име. Хартије на доносиоца касније су постале. Назив хартија на доносиоце постао је из формуле, која је била уобичајена код исирава о ренти и која је гдасила: На савесног и истинитог имарца овога писмена", а после у кратко само: „На имаоца '. 11о трајању обвезе на плаћање ренте појављују се поглавито два вида ревте: вечна и временом ограничена рента. Ова последња назива се анујнтет, ако је њено трајање апсолутно одређено истеком времена у напред тачно одређеног, а заживотна рента, ако зависи од трајања живота одређевог лица. Нравна природа заживотне ренте и тонтинског дуга довољно је јасна по ваименовању ових дугова, које је узето из термино.шгије приватнога нрава. IV. Појам и би&е конвереије, објасњене Финансијски и гра^ђанско-правно. Да би добили финансијски појам конверсије, можемо опет приватно газдинство узети за полазну тачку.