Бранич

број 21.

б р а н и ч

отр. 763.

Ако је приватни узео зајам под условима, који му због промсњених околиости н. нр јевгинијег интереса, због веће понуде капитала, или већег кредита зајхмотражиоца ит.д. — постају теретни, ништа му не стоји на путу, да се користи оо.ђом констелацијом и да својим повериоцима одкаже теретнији дуг (н. ир. са већим интересом), пошто сваког тренутка може наћи друге капиталисте, који ће му нов зајам дати под повољнијим усдовима. Падање каматне стопе нагониће по нравилу ириватнога дужника да плаћа старе, а контрахара нове дугове. За државу су још многобројнији случајеви, у којима она, као и ириватни, може рачунати, да исплати старе а учини нове дугове. У свима нак случајевима заједнички је моменат тај, да се држава користи приликом, да свој положај побољша и своје обвезе у мање теретпе претвори. Кад би хтели да учинимо поделу тих случајева, који за државу могу наступити, могли би их делити: 1. у случаје, у којима је за државу обвеза из уговора о зајму теретна — и 2. у случаје, у којима је испуњење ових обвеза за државу немогуће. 1. Теретна постаје држави оовеза из уговора о зајму нарочито онда — аналого као и код приватнога дужника — кад интерес пада. Елементи, од којих зависи количина интереса на новчаном тргу — накнада за употребу капитада, премија за опасност и посредовање — утичу и на количину фактичке каматне стопе код државне ренте, јер тај интерес тежи свагда да се изравна са интересом на новчаном тргу. Математички одређује се стопа камате сразмером годишњег интереса према капиталу, као што показује израз н.пр. „пет на сто Ј , код кога је ова сразмера редуцирана на кааитал од ето. Према томе каматна стопа пада, кад годишњи интерес од истог капитаза постаје мањи, или, кад расте капитал, који је потребан за обезбеђење годишњег интереса у истој количини. Напротив стопа ка атна расге, кад је годишњи интерес код исте сумс капитала већи, или, кад капитал