Бранич

број 21.

б р а н и ч

стр . 765.

курса преко пари, неће бити тако значајно — или другим речима: држава неће чекати, док курс толико скочи. Факат, да је курс имениту вредност надмапшо и да та раздика остаје стално, необорив је доказ за падање интереса на новчаном тргу и према томе потпуно оправдава, да држави услови зајма раније са већом каматом закљученог дуга, изгледају сада теретни. Теретни поетају услови дуговања за државу н. пр. и тиме, што јој забрањују, да граЦне за њихов приход од ренте подвргне порезу, на што би иначе права имала на основу свога државнога финансијскога суверенства. Ако је рента издата изреком без иореза, онда би накнадно порезивање било противуговорно и повреда права, која би за држнави кредит могла имати најнеповољније последице. 2. Као пример, да је држави испуњење дужних обвеза на уговорени начин у опште немогуће, могао би се навести случај промене вредности н. пр. нрелаз златној валути, ако су државни дугови дотле плаћани у сребру или папирном новцу. У случајевииа, као што су поменути, неће држава пропуститн дату прилику, а да не побол>ша свој положај као дужника и да Чге одакша своје терете. Капита листи сами учиниће јој понуду, да јој набаве новац под повољнијим услонима. Држава ће тежити да теретније дугове иреобрати у мање теретне. Средство је за то коиверсија. Буквално конверсија дуга значи само пренов дуга у други дуг под промењеним условима задужења. Финансијски и технички израз сужава тај појам тако, да се под променом разуме само олакптање, а не и отежање услова дуговања. Ако се операција, која се зове конверсијом, сведе на њене елементе, онда ћемо наћи, да се она састоји : 1. из враћања старог државног дуга ; 2. из закључења новог дуга, под мање теретним, дакле за државу кориснијим условима. Ова два елемента скупа битни су за појам конверсије. Али место да се оба дела ове операције односе на разна лица, као што би се најпре замислило, дакле да се БРАНИЧ ГОД. V. 3