Бранич

стр . 766.

б р а н и ч

број 21.

повериоцу А плати његова тражбина, а са повериоцем В нов зајам закључи под повољнијим условима, — може држава ову операцију упростиги. Она нуди повериоцу А слободан избор између враћања капитала старога дуга и закључења новога зајма. Према томе конверсија може се дефинисати као контрахирање новог државног дуга под новољпијим на место старог под мање повољним условима, спојено са правом старих државних иоверилаца да бирају између повраћаја капитала а1 рап и новог задужења државе. Тај се појам обично разуме под изразом конверсије. У већини случајева корисг је новог задужења за државу у томе, да је интерес новог дуга мањи од старог. Но тај услов није битан за појам конверсије. Овде ће бити згодно да номенемо један израз, који је се, ма да је нетачан, уобичајио и с тога може дати публици сасвим погрешан појам о бићу конверсије. Вели се обично —- а тај се израз налази и у финансијским часописима — да држава смањује интерес, да редуцира стопу интереса и онда се говори н. пр о редукцији 5° 0 ренте. Овај израз треба пажљиво разумети. Интереси се старог дуга не 'смањују, јер се тај стари дуг у опште даље не укамаћава, него се готовим исплаћује, а повериоцу се оставља само могућност, да место именигог капитала по старој исправи о дугу прими исправу о новоме државноме дугу. Дакле, интереси старог дуга не смањују се, него се установљава нов дуг са мањим ингересом. Редуцирају се дак.ле за државу терети интереса, а не интереси старога дуговања. Објекат конверсије може бити како рента, тако и повратни дуг. Појмови „конверсија" и „повратни дуг" не искључују један другог. Чешће истина наступа конверсија код ренте и ту наступају најугледнији случајеви њене примене. С тога ћемо у даљем развоју ове расправе говориги нарочито о ренти. 0 њој прибављени резултати истраживања могу се логично применити на повратне дугове. Што се тиче правног класификовања конверсије, то се она мора извргаити тако, да се луче она два елемента из којих је конверсија састављена.