Бранич

стр. 808.

в р а н и ч

15РОЈ 22.

њихову нажност, а ако су оне нејаене, тражити од надлежие административне власти њихову интериретацију. Од ове иоследње примене начела поделе између двеју извршних власти, постоји изузетак, код кривичних снорова, за генералне наредбе административие власти на основу којих има каква казна да се изрече. Ми смо видели да закснитост њихову судска власт има право да цени. Остаје нам да испитамо, да ли и код грађанских спорова нема каквог изузетка, а специјално да ли се тај изузетак не тиче питања обавезе чиновника за накнаду штете. Овде имамо да учинимо последњу елиминацију. Наше питање не односи се и на случај да је држава као правно лице тужена за накнаду штете. Ако је држава, у лицу својих надлежних представника, као својих пуномоћника, стунила са појединцима у један од оних одпоса који су, као односи приватне природе, описани у приватном праву, и том приликом, а погрешком својих представника (јер она сама, као правна фикција, не може то учинити) нанесе овима штету, спор тај расправиће се пред обичном судском влашћу. Исто тако овде није реч ни о томе, да ли и у оиим случајима када административни орган повроди право неког нојединца, вршећи једну од оних функција које проистичу из идеје о државној власти, држава треба да одговара за погрешке тога органа. Ми претпостављамо, дакле, да слична обавеза за државу не постоји, или, ако постоји, да појединац неће њоме да се користи, већ своју тужбу подиже протав самог чиновника. На тај начин питање је сведено на своју праву меру: административни чиновник, у својству државне власти (рш88апсе риђНдие), повредио је право неког појединца, приликом вршења званичне дужности 1 ). Какав систем треба усвојити за реализовања права појединца на накнаду штете? (Наставике се) ЗК. М. Перић, ванр. проФ. Вел. Школе. — -

1) Као штО се види, ми овде увимамо слу ај 5а је чивовник повредио, — уништио право појединца, а не само да гаје у опасност довео. Ако административни чиновни*, примењујући административнч закон, прекорачи г,.анице овога и угро.ги нрчво појединца које ва овога из иетога закона проиалазн он има могукности да ту опасност отклони, тражеКи, путем административног спора, да виша власт незакониту радњу тога чиновника уништи. У овој претпоставци, појединац нема потребе да апедује на судску влает, пошто његово право на накнаду штете још нијо отвореао.