Бранич

врОј 22.

в Р а к и ч

стр. 807.

мимо да је неки пропис каквог административиога закона нејасан или непотаун; оргаи који је имао да га примени дао му је, и дао му јеискрено, известан смисао и, на том основу, извршио га. Али суд пред који је дошао спор о накнади штете налази да дотично наређење значи сасвим друго и осуђује чиновника на оштету због незаконите радње. На другом месту, та бојазан од одговорности пред судском влашћу имала би за последицу да код административног органа изазива колебање при извршењу закона из његовога делокруга; он не би смео да слободно и независно ове тумачи, сумњајући да суд, ако га појединац за некакву накнаду штете тужи, не нађе да је он требао закон другојаче да разуме. Та несигурност чиновника, у вршењу њихових функција, не може а да штетно не дејствује на целокупни рад административне власти. Ме1)у тим, као што смо видели, судије уживају у погледу те власти потпуну самосталност у примени закона из своје надлежности, пошто ни у ком случају ова нема право да оцењује леЈалност њихових одлука Питање збиља тешко, а тешкоћа тем више добвја важности, што је то једно од оних пилања које не само да не гол«е да остане нерешено, већ које, поред брзе, захтева још и тачну содуцију: у тесној вези са многим крупним интересима, и приватвим и др )штБеиим, рђава солуција ње10ва могла би стати на вут правилном развићу односа у држави и бити узрок уастоју у самом напретку политичкога живота њеног. 50. Пре него бисмо покушали изнети само решење питања, нужно је да рашчистимо терсн дискусије и да питање сведемо на његове праве границе, удаљујући од њега све несумњиве случајеве који би нас, ако их не бисмо овде апстраховали, могли доводпти у забуиу и сметати сигурном резоновању. У том циљу учинићемо овај резцме. Судска власт не може узети у своје руке послове активне адмииистрацнје, нити може својим одлукама њен рад ништити. Она нема, даље, права улазити у расправу административних спорова, разуме се у оним државама, где за те спорове постоји нарочита јурисдикција. На послетку, судови не могу, у приватним или кривичним споровима, ценити занонитост оних административних радњи које са тим споровима имају везе и које су од утицаја на њихово регаење; она мора тим радњама дати