Бранич

број 22

Б Р А Н И Ч

отр . 815.

■III. ТН. XIII С. м\ т . — Пуномоћник. Други остају при томе да је .довољно нјто је реч ту, а имајући на својој страни претиоставку да је законодавац увек прецизан, и не осећају потребу да одговарају, на нриговор, да реч „комисиоиар" треба читати као израз „онај који ради 1 ). Ну, и ако стоји да се у законику, којије прошао све Фазе, кроз које има да нрође док ступи у живот, не смеју негачностн претпостављати, ипак не стоји и то да су омашке у њему номогуће. Процизност законске редакције је само претноставка, која као и свака друга може бити осумшичена. Овде имамо баш такав случај. Кад се има наумудаједан законски нрописвели, „комисионар је онај који ради под својим именом", адруги: „пуномоћпик је онај који ради под именом свог налогодавца" — онда ништа лакше него тврднш, да пронис —■ „дужностп ii права комисионара који ради иод именом комитента одређена су грађ. зак. о иупомоКству- — хоће доследно првим принцинима да утврди правило да комисионар може радити само у своје име, и да чим није тако, чим комисионар ради у име свог комитенга, оада он ностаје прост пуномоћник. Заиста, такав пропис може бити тумачен као санкција проппса из члана 91. Ну друга Једна околност очито стоји против овог тврђења. У пројекту Сос1е (1е Сот. стајао је аг(;. 55. ,,Ј1' у а с!еих зогЈез (1е8 сотт188Шпаа1ге8: се!и1 ди1 а^И; аи пот с1и сотте!1ап4, еп уегћг с1' ип роиуои- 8рес1а1; се1ш сци адчс еп воп ргорге пот, ои 8ои8 ип пот 8ос1а1, роиг 1е сотр!а с1и соттеИап!;". Аг<; 56. истог пројекта додаваше: „1 *68 с1е \ 7 01Г8 е! 1ез с1гоИ ;8 с1а сотттннтпаие дш аи пот (1и соттеИаМ вои( с1е1егт1пб8 раг 1е Сос1е с 1 у П ." Дакле у аг! 55. израчно се вели да је комисионар и она1, који ради у комитентово име, а у аг! 56. као и у доцнијем законском нропису вели се, да су права и дужности таког комисионара одређена у пуномоћству. Ако хоћем > да пронис аг1 9-'. узмемо као аргумент којим се утврђује правило, да комисионар ради једин > у своје име, исто тако морамо узети и аг! 56. пројел.та. што никако не може бити, јер то би значило да су редактори тог нронаса учинили не једну случајну омашку већ једну беспримерну недоследност. Не може се претпоставити да уједноМ законику—и то у законаку којн је тако пажљиво рађен као што је Со(1е <1е соттегсе — сме постојати така једна аномалија: рећи у једном члаиу да комисиона има две врств, а одмах у следећем једну од њих огласиги за други носао.

!) Етеге 1осј с14.