Бранич

стр . 834.

в р а н и ч

број 23.

јама или професионалним предавањима, или вршењем друтих дужности, које му надажу правила основне уредбе. Стаж треба да има за циљ: 1. Да младим свршеним правницима д& практична знања која су нужна за адвокатску професију. 2. Да им да начина и могућности да усаврше своје способности, како би се после одликовали у бароу. 3. Да им улије професионални морал. Све се то може постићи: радом код кога старијег адвоката, похођењем суђења, одбраном сиротиње на суду, похођењем предавања о професионалним дужностима, похођењем конференција на коЈима се приправници вежбају у вештини говора и заступања. Неки су мишљења да би нриправник требао да се вежба у раду и поред државног тужиоца, авуеа, бележника и у судеком секретаријату. , Стаж треба да траје на,јмање три године. Нека законодавства траже полагање испита после издржаног стажа, као: немачко, аустријско, угарско, грчко и српско. Друга то не траже, као: инглеско, белгијско и француско. Прва захтевају професионална знања; друга прбтпостављају код принравника способност и жељу за учењем, чега у осталом може и не бити. Она се задовољавају само тим што су кандидату створила могућност да се обучи практично. ПроФесионални морал није нигде гарантован у довољној мери, осим може бити у Ипглеској. За практичну спрему потребно је завести: 1. Професионалан испит који ће се полагати пред комисијом састављеном од адвоката и судија, из практичних знања неопходно нужних за вршење адвокатског позива. 2. Строг надзор над професионалном моралношћу приправника, који ће водити Дисциплински Савет или државна власт. Они о томе издају ириправнику уверење које је сошШо §те (цт иоп за пуштање па професионални испит. 3. Забранити приправнику да може вршити адвокатске послове у своје име, осим код судова примирителних и трговачких, и то по споровима од мање вредности или у случајевима одбране сиромаха.