Бранич

стр. ?62.

БР1НИЧ

број 23.

буде изједначена са правним заблудама које се могу десити у одлукама судским." 1 ) У Италији постоји систем претходног одобреша које даје Краљ по саслушању Државнога Савета. Енглеска , у ко .Јвј је усвојено начело неодговорности државе односно накнаде штете коју би нанели њени органи приликом вршења своје дужности,*) јесте држава у којој је правило о чжновничкој вдговорности двбило најширу примену. Само, тежља је судске јуриспруденције да чиновника сматра за одговорног једино у случају теже погрешке, прекорачења надлежности које се равна са преступом или радњом у злој намерн учињеном (шаИС10118 ас!) 8 ) (Свршиће се). 5К. М. Перић, жанр. про». Вел. Шкоде.

ЗАСТАРЕЛОСТ П О ГР А.Ђ АНСКОМ П Г А. В Т ЗаетареЈОСт по грађанском ааконику Краљевине Србије, §§. 922.—950. са нарочитим обвиром на његов иаворник, Аустријеки оншти грађански ваконик, (§§. 1421-1502.) Пише Алекса П. МилојковиК (Наставак иа бр. 20.) Из аустр. §. 1449. а срп. §.914. из „ Поглавља о ирестанку , укинупу ирава и обавеза " извео је законодавад ово последње поглавље о застарелости (аустр. §§. 1451—1502, срп. §§. 922—950.). То се бар види на несумњив начин из самог изворника, аустр. горе реченог §. 1449, који гласи: „ Права и обвезе ирестају такођер, иада иређе време, на које бејаху ограничене: иоследњом вољом, иогодбом, судчавом изреком или законом. На који начин застара, по закону

Г,е (ЗгоН а11т1пј.ч(:га(:1<' ће1де, раг <1е 1Гоо1г, ргоГеазеиг а 1' ТЈшуегвНе (Зе 1ле&е, 4. I., р. 342. Ј ) Тћв КЈпд сап (1о но \тгопе — Краљ не може ником нанети штете, Храљ овде персонивикује Државу.

*) 1/»Гегпеге, ор. сЦ., 1 I., р. 26.