Бранич

број 23.

вранич

стр . 863.

установљења, укида права и обвезе, одређује се у следе^ем поглављу." Само пак поглавље о „ Застарелости" можемо поделити на пет делова. Тако: Први део — аустр. §§. 1451—1459, срп. §§. 922 до 925. описује, шта је застара, (ргаеаспрИо ехНпс1г\а), шта ли доселост (гшисарт ; ргаевспрМо асдшзШуа), као и то шта застарати, а шта се досести може, види срп. §. 934. Други део — аустр. §§. 1459—1480. срп. §. 926 до 931, утврђује време застаредости делећи га на 1) услуге; 2) покретнине; 3) укњижена права; 4) неукњижена права. Из овог се одељка види, да је законодавац водио озбиљна рачуна о слободи и праву једнога човека, те је непосредни пренос имовине, ствари, права, из руку првога власника у руке — по реду — другога лица условио једино добром вољом пређашњега власника. Ко хоће да се о томе боље увери нека прочита у изворнику §. 1478. (срп. §. 929), који утврђује застарелост према лицу другоме по реду на 30 година, као безусловни услов, а одмах за тим решидбом од 14-У.-1858. Бр. 3197 — као актом од законског аукторитета-тумачи тај §. тако, да та застара вреди, ако се томе не противе одредбе §§. 1494—1497. грађ. зак., срп. § 931—3. А кад се то преведе са политичкога на обични говорни језик, онда то значи: да је и законодавац стајао на нашем становишту, које гласи: „Пре ће камила моћи проћи кроз иглене уши, но што ће моћи сусед суседово право досести и остати жив." Рекли смо дакле већ, да је ту могуће двоје: 1) Или је први власник драге воље уступио своју имовину овоме другоме на реду лицу; 2) Или је ово друго лице — отмичар прве врсте. Треће могућности нема. Трећи део — аустр. §. 1479. срп. §. 930. — утврђује па несумњив начин, да према трећем (другом, ином) лицу сва права и обвезе застарују за тридесет година. Четврти део — аустр. §§. 1481—1492, срп. §§. 935 до 939, говоре о застарним роковима код појединих права. као изузетку од општег правила.