Бранич

стр. 864.

В Р А В И Ч

број 23.

Пети — завршни део обухвата последњих десет §-а у оба законика (аустр. §§. 1493—1502; срп. §§. 941 до 950.) и њима ћемо посветити нарочите ретке," у продужењу овога чланка. П 0 Г 0 Б 0 р. Довде речено израђено је Јануара т. год. а тек је Јула понуђено на штампу „Браничу," којом ми је приликом показан чланак исте садржине, штампан у загребачком „Мјевебтки" бр. 1—7 од Бг-а Мирка Кошутића. Нроучив овај рад поштованога писца Бг-а М. Кошутића —- дошао сам до убеђења, да г. Кошутић по овој ствари стоји ближе г. Андри ЂоревиКу писпу књиге: „Систем приватнога (грађанскога) права КраЛ)евине Србије" но нама, са чега налазимо за целисходно додати овоме чланку следеће примедбе на рад г. Кошутића: 1). Одредбе аустр. §. 933 (срп. §. 655, али без рока о накнади), § 1111 (срп. §. 699, такође без рока о накнади) §. 1479. (срп. §. 930. под а.) §. 1480. (срп. §. 928. под д.) §. 1483. (срп. §. 936) §. 1486. (срп. §. 930. под а.) — о застарелости самога права извиру из начела постављеног у аустр. §§. 14В7-8. (срп. §. 929), по коме укњчжена арава застаревају за три, по срп. за десет година; а неукњижена за тридесет , по сри. за двадесет и четири године. Укњиженим правима равна су права иисмено утврђена (види аустр. § 1487, а <рп. §. 937 прва алинеја). Редакција измењенога срп. §. 937. усваја за ова „писмено утврђена" права трогодитњи рок предвиђен у изворнику у §. 1487. а заборавља, да је ова одредба изворника у сагласности са трогодишњим роком његовим из §. 1467., док је тај рок по другој тачци срп §. 929. десет година, те је из истих разлога, из којих је унет 10 год. рок у §. 929., требало за наш, у Краљевини Србији, још неаисмени свет задржати десето-годишњи рок и код §. 937. При примени горе речених §§-а треба увек имати на уму а). Оне основне одредбе о заузаАу ствари и ирава из аустр. §§. 309—317; а срп. §§. 198—200.; б). Одредбе о иреласку ствари и ирава у треКе руке аустр. §. 368, а срп. §. 221. в). 0 губитку ирава својиие,