Бранич

број 23.

брани1

стр . 865.

власности аустријски §. 444., српски §. 302; 299. г). 0 колизији права, аустр. §. 440, коме би хтео да одговара срп. §. 298, али коме не достаје оно славно тумачење код аустр. §. 440, које ради његове вредности овде дословце доносимо. Оно гласи: § 440. претиоставља, да је онај, који је ирије исаословао укњижбу у земљишник , то И поштеним начииом учинимо, и уиотреба овога иараграфа у свези с оибе ваљаними начели о иосједу и власништву, садржаними у арејјашњем иоглављу грађ. зак. може се дозволити само поштеному посједнику (§§. 326; 335; 346; 373; 1477.) 1 ' - (срп. §§. 203; 204; 205; 223; 926). — д). Треће лице , које се застаром може користити. 0 тој ствари говори идућа решидба у изворнику код истог §. 440, и тумачећи тај §. и §. 322 (срп. §. 298) §. 1498. (срп. §. 948) каже ово: „Ако се два непоштењаковића сложе па направе уговор (ша1ае 11с1е1) по коме се први прави вдасником нечијег имања, а овај други то купује од њега, као тобожни поштени купац, да то ни мало не веже часне људе, ни сада, ни доцније, ни никада." — У осталом тако стоји и у закону (ауст𠧧. 1477. и 1493; срп. §§. 926; 927; 941.). 2). На истој страни (395. Мјезесшка) г. Кошутић износн, да по §§. 982 (срп. § 595. без рока) § 1097 (Срп. §. 687—698) §. 1488 (срп. §. 938) §. 1489. (срп. §. 939) §. 1490. (срп. §. 940) застарује само тужба. Ове се одредбе законске насигурно оснивају на начелима аустр. §. 1486. срп. §. 930. под а., ио коме ирава редовно застарују за 30 односно 40, а ио Сри. за 24 односно 36' година, „ако закон не установљује за које право какво краће време." Дакле ова краћа времена застаре су изузетци и установљена су самим законом за багателна (незнатна) или за сиоредна права, према томе ови краћи рокови нису никаква аномалија , већ су резултат зрело промишљене целисходности. Трогодишњи рок застаре вреди и за сва иериодични, давања (данке, камате, плодоуживања, алиментацију е4с) аустр. §. 1480, а срп. §. 928 под д. (Срп. о порези као специјалан закон продужио је за порезу рок застаре на пет година). Да законодавац „ иисмено утврђена а права и обвезе (аустр. §. 1487, срп. §. 937) идентификује по последицама са укњиженим иравима , потврдио је законодавац врднич год. v. *